I tokom dana, nekoliko sati pre policijskog časa, ulice Leskovca su skoro prazne i njima promiču smo automobili i retko ljudi s maskama i rukavicama na rukama, užurbano, vodeći računa o razmaku pri mimoilaženju. Ide samo ko mora, kažu.

„Izašao sam da kupim hleb, mleko i keks za decu“, kaže mlađi čovek ispred jedne od trgovina u centru.

U prodavnicima nema gužvi, rafovi su uglavnom puni, ali gužve su ispred apoteka, gde se i dalje najviše traže maske i dezinfekciona sredstva koja u Leskovcu sporadično stižu, dok su najduži redovi ispred banaka.

I ovde klijenti prave odstojanje, ali ne uvek na dva metra kako je preporučeno.

„Ograničen je broj radnika na šalterima, unutra se puštaju samo po dva klijenta. A mora da se ode do banke, prosto mora“, objašnjava čovek s maskom.

This slideshow requires JavaScript.

Napolju jeste hladno, no u hladnim danima parkovi su do skoro bili puni. Danas su prazni.

Za dva sata u centru Leskovca sreli smo samo tri devojčice u grupi, bez maski u rukavica. Išle su jedna pored druge ćaskakajući dok ih je starija žena iz reda ispred banke opominjala da drže rastojanje. Nisu je poslušale. Pogledale su je, nasmejale se i produžile niz ulicu.