Tribina pod nazivom „Kad korupcija postane dijagnoza“, koja je trebalo da bude održana u Hotel Atina lux, na kraju je organizovana u kafiću Kafić River u Leskovcu, nakon što su, kako su naveli organizatori, imali „problema sa mestom održavanja zato što su im otkazali“. Skup je realizovan u okviru Nedelje slobode na jugu Srbije, u organizaciji Studenti u blokadi Univerziteta u Nišu.

Govornici su bili profesorka Ekonomskog fakulteta Marija Džunić, predstavnik Transparentnost Srbija Miloš Đorđević i internista-kardiolog doktor Dejan Hristov.

Tokom dvoipočasovne tribine govorili su o sistemskoj korupciji, njenim posledicama po zdravstveni sistem i širem društvenom kontekstu juga Srbije.

Profesorka Džunić fokusirala se na ekonomske i društvene efekte korupcije.

Ona je ocenila da Leskovac, „po svim karakteristikama koje poseduje, mogao bi da bude idealno mesto za život“, ali da realnost pokazuje drugačiju sliku.

„Živite u gradu u kome su razvojna primanja čak 25 posto niža u odnosu na republički prosek, a čak 40 posto niža u odnosu na primanja u glavnom gradu“, istakla je ona, dodajući da se grad suočava sa padom nataliteta i kontinuiranim odlaskom mladih, „onog najvrednijeg što grad ima”.

Prema njenim rečima, nije dovoljno konstatovati teško stanje, već je neophodno govoriti o uzrocima i odgovornosti.

„Treba govoriti o uzrocima, kako smo došli do ovakve situacije i ko je odgovoran za to što decenijama jug Srbije i Leskovac sa njim sve dublje tone u siromaštvo“, poručila je.

Ukazala je i na podatak da je na jugu Srbije stopa nezaposlenosti preko 12 odsto, dok je među mladima gotovo 30 procenata.

„To znači da na jugu svaki treći mladi čovek ne može da nađe posao. I onda je logično da mladi odlaze“, rekla je Džunić.

Govoreći o građanskoj odgovornosti, naglasila je da je pogrešno uverenje da se demokratsko učešće svodi samo na izborni dan.

„Demokratija nije nešto što se dešava svake četiri godine… glas građana mora da se stalno čuje“, istakla je, dodajući da je povlačenje i ćutanje dovelo do društvene erozije.

Posebno je naglasila da „društvo propada ne onda kada njime upravljaju loši ljudi nego kada dobri ljudi odustanu“, ocenivši da je „terapija“ za dijagnozu korupcije hrabrost. Kao primer je navela studente.

„Studenti su ti koji su nam ukazali da ne treba da pristajemo na normalizaciju nenormalnog stanja“.

Miloš Đorđević iz Transparentnosti Srbija govorio je o javnim nabavkama i rizicima u zdravstvenom sistemu.

Podsetio je da je u istraživanju stavova građana korupcija prvi put označena kao glavni društveni problem, dok se zdravstvo takođe našlo među najčešće pominjanim oblastima.

„Čak 90 posto ispitanika smatra da korupcija postoji u zdravstvu, a 55 posto da postoji u velikoj meri“, naveo je Đorđević. Dodao je da je oko 20 odsto građana dalo neku vrstu mita u zdravstvenim ustanovama, najčešće u vidu simboličnih poklona.

On je korupciju u zdravstvu podelio na tri segmenta.

Prvi je takozvana sitna korupcija u odnosu lekar–pacijent, gde se mito retko direktno traži, ali pacijenti „osećaju kao deo odgovornosti da zdravstvenim radnicima ponude neki poklon“.

Drugi segment je, kako je naveo, „legalizovani sukob interesa“ koji omogućava lekarima da rade i u državnom i u privatnom sektoru, čime se, prema njegovim rečima, stvara utisak da građani „duplo plaćaju zdravstvene usluge“.

Treći nivo odnosi se na javne nabavke, uključujući i centralizovane nabavke koje sprovodi RFZO.

Đorđević je upozorio da takvi modeli, iako imaju svoje prednosti, nose rizik koncentracije velikih iznosa u jednom postupku, što može otvoriti prostor za zloupotrebe.

Posebno je ukazao na nabavke tokom pandemije, naglašavajući da javnost ni danas nema potpuni uvid u to šta je sve nabavljeno i po kojim cenama.

Internista-kardiolog Dejan Hristov govorio je o svakodnevnim pritiscima i, kako je rekao, „korupciji duše“.

Smatra da je pojam korupcije često pojednostavljen i sveden na „kovertu novca“, dok je suština mnogo šira – „zloupotreba službenog ili društvenog položaja“.

Kao primer naveo je situacije u kojima nadređeni pozivaju zaposlene na odgovornost zbog odlaska na proteste.

„On zloupotrebljava svoj položaj da bi vas zastrašio“, rekao je Hristov.

Govoreći o ličnom iskustvu, ispričao je da je na početku karijere na vrata ordinacije postavio natpis „zabranjeno donošenje poklona“, ali da je takva praksa trajala svega dva dana zbog očekivanja pacijenata i kolega.

Time je, kako je naveo, shvatio koliko je sistem duboko ukorenjen.

„Korupcija znači pokvarenost“, rekao je, upozoravajući da je vlastima „jako stalo da naprave ljude pokvarenima zato što se takvim ljudima lakše vlada“.

Posebno je istakao opasnost od, kako ju je nazvao, „korupcije duše“, odnosno navikavanja na nepravdu i odustajanja od lične odgovornosti.

„Zdravstvo umire, a mi se pravimo da to ne postoji“, ocenio je, dodajući da se javnost godinama suočava sa negiranjem problema i pretnjama zaposlenima koji istupaju u medijima.

„Ako mi imamo lekara koliko i Norveška, kao što je rekao ministar zdravlja, zašto se toliko čeka na pregled kod specijalista?“, zapitao je.

Ukazao je i na nedostatak određenih specijalista – anesteziologa, radiologa, kardiologa i pedijatara – zaključivši ironično da „jedino ćutologa imamo na pretek“.

This slideshow requires JavaScript.

Tribina je trajala dva i po sata, a građani su na kraju imali priliku da postave pitanja i iznesu sopstvena iskustva sa zdravstvenim sistemom u Leskovcu.