U prva tri meseca ove godine banke su građanima dale tri puta više kredita nego privredi, a u poslednja tri meseca prošle godine čak pet puta više, pokazuju novi podaci Narodne banke Srbije. Tako, prema ovom trendu, izgleda da Srbi žive na kredit, jer su najpopularnije gotovinske pozajmice, a malo ko je spreman da se zajmi i ulaže u posao.

„Krediti privredi su povećani u prvom kvartalu za 13,0 milijardi dinara, uz povećanje zaduženja javnih preduzeća (za 20,8 milijardi dinara), dok su krediti privrednim društvima smanjeni (za 7,8 milijardi dinara). Posmatrano po namenama, privreda je pretežno koristila kredite za likvidnost i obrtna sredstva, na koje se odnosilo gotovo 80 odsto prirasta u prvom kvartalu. Najzastupljeniji su i dalje krediti za likvidnost i obrtna sredstva, koji su činili 62 odsto novoodobrenih kredita privredi i čiji je iznos povećan za skoro 20 odsto međugodišnje, više od polovine tih kredita bilo je odobreno velikim preduzećima“, stoji u izveštaju NBS, piše Nova ekonomija.

Pojedini ekonomisti će istaći da početak godine i nije dobro vreme za investiranje i započinjanje ciklusa jer se to radi krajem godine u planovima za narednu. Neočekivano, u poslednjem kvartalu prošle godine, zaista se vidi porast investicionih kredita, ali su tada krediti odobreni privredi bili povećani tek za 6,2 milijarde dinara. Što je već razlika kada se pogledaju prva tri meseca ove godine i uvećanje od 13 milijardi dinara kredita privredi za likvidnost i obrtna sredstva. Značajno je takođe i to što se najviše zadužuju javna preduzeća u prva tri meseca ove godine. Stanovništvo sa druge strane se u poslednja tri meseca prošle godine zadužilo dodatnih 34,2 milijarde dinara, a u prvom kvartalu ove godine 41,5 milijardi dinara.

Trend zaduživanja stanovništva koje premašuje ono kod privrede počeo je u trećem kvartalu prošle godine i od tada je konstatan.

„Dugoročno posustajanje naše ekonomske aktivnosti je posledica toga da srpska privreda postaje sve manje konkurentna zbog toga što ima fiksni devizni kurs i rast plata brži od produktivnosti. To je posledica loših ekonomskih politika. Rad postaje sve skuplji i na stranom i na domaćem tržištu, pa ako su to strani ulagači oni zatvore firmu i pokušaju negde druge gde je jeftinija radna snaga. Ako su tu onda ne šire svoje kapacitete. Ovo je trend u koji smo mi ušli i koji se pokazuje i kroz rast spoljnotrgovinskog deficita. To su manifestacije nerazumevanja odabranih ekonomskih politika. Ako se godinama formira fiksni devizni kurs onda ne sme da se dozvoli rast plata koji je brži od prirasta produktivnosti rada, a to se kod nas dešava nekoliko godina unazad i to direktno praktično podiže cenu svih proizvoda u Srbiji u odnosu na inostrane proizvode i to obara konkuretnost“, kaže Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Da li će kamatne stope da se kreću na jedan ili drugi način, na žalost, u sistemu koji je kao naš visoko evroizovan zavisi više od Evropske centralne banke nego od nas, prema njegovom mišljenju. Euribor se najčešće nalazi u strukturi dugoročnih kredita kod nas, objašnjava Šoškić.

Država najbolji klijent

Prema podacima NBS, krediti stanovništvu, bez efekta promene deviznog kursa, povećani su tokom prvog tromesečja ove godine za 41,5 milijardi dinara, ili za 2,6 odsto, a skoro tri petine prirasta odnosilo se na dinarske kredite. Rast kredita stanovništvu podržan je ublaženim kreditnim standardima, nižim troškovima zaduživanja, ali i rastom zarada i zaposlenosti. Gotovinski krediti činili su nešto više od polovine prirasta kredita stanovništvu, a za njima slede stambeni krediti“.

„Uglavnom su ti gotovinski krediti iz nužde, a kad imaš biznis i ne želiš da rizikuješ previše pa ćeš samo najneophodnije ulagati. Zato privreda i kad uzima kredite uglavnom su to za likvidnost i obrtna sredstva, jer to je nešto bez čega se ne može. Bez obzira na to što su malo povoljniji uslovi kreditiranja unazad dve -tri godine (mnogo povoljniji nego 2022. i 2023. godine), ti uslovi nisu doprineli da se privreda razmahne. Banke su za taj višak likvidnosti koji očigledno imaju i on se povećava, našli državu kao dobrog klijenta. Ne samo da kupuju državne obveznice nego su se i plasmani direktno državi putem kredita baš odomaćili, to je bilo sada oko 4-5 milijarde evra krajem marta ove godine“, kaže Nenad Gujaničić, broker iz Momentum Securities.

On ne vidi da će NBS uraditi nešto ovim povodom, jer kako kaže „oni bi sad potpisali da ova situacija ovako stoji, te da centralnu banku može samo da zabrine rast loših kredita, a to se za sada ne dešava“.

On misli da je problem širi, a da će za nas najviše zavisiti od stanja u Evropi, jer biznisi osećaju nesigurnost. Sve dok imamo najslabiju komponentu domaćih investicija u BDP-u to će biti problem, jer stranci se uvek razbeže u krizi, kaže Gujaničić. U evrozoni je smanjena prognoza rasta BDP-a pre nekoliko dana, kako za ovu (0,9 odsto) tako i za narednu godinu (1,4 odsto).