Zbog situacije sa korona virusom ekonomska kriza je već uveliko nastupila i to na globalnom nivou, a ovde na lokalu, na siromašnom jugu Srbije, može veoma lako da bude pogubna za celokupnu ekonomiju.

To se, prema rečima Olivere Jović iz Udruženja preduzetnika grada Leskovca, već manifestuje pre svega na mala i srednja preduzeća od kojih  je 80 posto ostalo bez ikakvih prihoda, prisiljeno da ugasi ili privremeno zatvori radnje.

„Ako sagledamo koliko ljudi u tim malim i srednjim preduzećima radi, onda dolazimo do cifre od više desetina hiljada ljudi. Mnogo više nego što radi u velikim stranim kompanijama koje ne žele da poštuju nikakve preporuke Vlade Republike srbije u ovako teškoj situaciji, ne vode računa o zdravlju svojih zaposlenih, a sa druge strane bezobraznoo prete da će zatvoriti fabrike u Leskovcu, Nišu i drugim gradovima na jugu Srbije“, primećuje na početku ovog razgovora za juGmediu gospođa Jović.

Ona kaže da je Vlada RS donela određeni paket mera kako bi pokušala da ublaži probleme, ali,  naglašava, te mere koje nece rešiti sve veće probleme u poslovanju preduzetnika i malih i srednjih preduzeća.

Sa druge strane imate na hiljade ljudi koji rade u državnom sektoru i redovno primaju plate. Imate 70.000 ljudi koji sede u nekim upravnim odborima i za to primaju plate, a ne rade ništa

„Prvo je odlaganje plaćanja poreza i doprinosa. Mnogo privrednika sada ne radi. Nema novac na računu, ali će i pored toga biti zaduživan za poreze i doprinose ako je paušalna radnja, a za doprinose i kjnigovodstvene troškove ako je knjigaš. Od 1. januara, kada bismo eventualno mogli da očekujemo normalizaciju prihoda na računu realno ćemo poreze i doprinose plaćati duplo jer će stići ovi odloženi za naplatu na rate. Taman za duplo (najmanje) u prvom kvartalu.

Plate od 30.000 će dobijati radnici u firmama koje ne otpuste više od 10% radnika i to nakon zavrsetka vanrednog stanja . Sredstva će biti uplaćena direktno na tekuće račune radnika. Ova nagrada za zaposlene koji jesu, ili nisu, realno radili tokom vanrednog stanja (što zavisi od realnih okolnosti, a ne želje privrednika) neće umanjiti obaveze privrednika. Naime, preduzetnik ili mikro preduzeće mora da isplaćuje plate, a i duple doprinose sve vreme trajanja krize. Za to će se nagraditi radnikana kraju. Na njegov lični račun. Da bi vaši radnici dobili ovu nagradu, vi defakto ne smete nikoga da otpustite. Da biste otpustili 1 radnika i da to bude manje od 10% , morate ih imati minimum 11. Isto važi i ako vama neko da otkaz, pa imate 10% manje. Koliko malih ima 11 radnika? Sve to, naravno, uz zadršku da čak i to na kraju može da ispadne: “ Hteli smo ali je MMF zabranio“ Takođe, krediti koji su povoljni nemaju definisane ni kamate ni što je još važnije uslove. Kada se kaže povoljan kredit i naglasi se jedna privlačna karakteristika -obično sledi čitav niz uslova koji ga čine ili nemogućim ili nepovoljnim. O tome niko ne piše velike naslove. Dakle ova je stavka praktično virtuelna, sudeći po iskustvima preduzetnika“, objašnjava Jovićeva.

Nemogućnost prodaje poljoprivrednih proizvoda usled zatvaranja pijaca, navodi ona, još jedan je veliki problem, pogotovo na jugu Srbije.

„Poljoprivrednici koji svoje proizvode prodaju na pijacama sada imaju problem jer nemaju kako da dođu do svojih kupaca. OK, funkcionišu te neke onlajn pijace, ali koliko je to isplativo? Kolikoje isplativo i otvaranje pijaca u ovakvom stanju pod određenim propisanim  uslovima? Ja sam pokušala da kontaktiram ljude na lokalu, pre svega iz lokalne samouprave, gradonačelnika,zaposlene u Odeljenju zaduženom za privredu i poljoprivredu, ali niko mi nije odgovorio na mejlove. Zapravo, trebalo je podržati sistem onlajn prodaje poljoprivrednih proizvoda i predvideti posebne mere podrške poljoprivrednim proizvođačima u cilju pronalaska alternativnih kanala prodaje, ali u saradnji sa lokalnim samoupravama i maloprodajnim trgovinskim lancima.Srednjeročno, potrebno je što je pre moguće implementirati sistem eAgrar koji će poljoprivrednicima omogućiti da, za početak, elektronski obavljaju administrativne poslove (registracija gazdinstva, konkurisanje za podsticaje) i na taj način ubrzati realizaciju nacionalnih podsticaja za poljoprivrednike i pomoći u podizanju konkurentnosti“, ističe Jovićeva.

Od početka vanrednog stanja pokrenuto je nekoliko inicijativa kako bi ovaj problem probao da se reši, ili barem da se ukaže na to koja su to dobra rešenja za ublažavanje, tvrdi Jovićeva, ionakoo katastrofalne situacije.

„Sve ovo što se dešava neko može da izdrži mesec dana, ali već drugi mnogo teže. Teći nikako. Preko NALED-a i još nekih granksih organiozacija i pokreta upotno pokušavamo da ukažemo kako bi se najlekše i sa najmanje posledica mogla da prebrodi ova situacija. Recimo,  kroz izdavanje dozvola za kretanje poljoprivrednika za duži vremenski period, oslobođenje od plaćanja republičkih i lokalnih taksi i nameta za ugrožene sektore, omogućiti brži prolazak kamiona na granicama, zamrznuti tarifnike bankarskih prooizvoda i usluga, uvesti posebne radne dozvole u vreme policijskog časa, uvesti posebne kredite za likvidnost malih i srednjih preduzeća, omogućiti odloženo plaćanje ugovorenih obaveza u pojedinim sektorima, privrednuike osloboditi plaćenja poreza i doprinosa i tri meseca nakon ukidanja vanrednog stanja, kao i plaćanja lokalnih komunalnih taski… To su samo neki od predloga. A da li država ima sluha da ih posluša, to ćemo tek da vidimo”, zaključuje.