Četvoročlana ekipa Vatrogasno spasilačkog batoljana iz Leskovca je šest sati spasavala bolesnu staricu noseći je kroz planinske smetove i do metar i po visine u predejanskom kraju.

Akcija spasavanja Ljubinke Krstić (65) iz sela Suševlje u ataru Predejana, počela je 9. januara u 11,30, kada je stigao poziv u pomoć, pa do 17,35 sati kada je bolesna i iznemogla žena od gripa dovedena do lekara Opšte bolnice Leskovac.

Radivoje Đurović (34), vozač i vođa grupe, Ivan Dimitrijević (34), Božidar Cvetković (30) i Marko Đorđević (32) krenuli su na put terenskim vozilom, bez lekara iz predejanskog Doma zdravlja koji su imali hitnu intervenciju, ali su tokom akcije sve vreme bili na vezi sa lekarkom Anom Medenicom i sa svojom centralom u Leskovcu.

„Samo smo svratili u Predejane da pozajmimo nosila. Tada nam je Ana rekla: „Neka vam je bog na pomoć“, priča Đurović, koga smo sa drugovima i starešinom Sašom Jovanovićem zatekli u sedištu Odeljenja za vanredne situacije u Leskovcu na kratak predah.

Spasioci

Leskovački vatrogasci su proteklih dana intervenisali po snežnim bespućima desetak puta u planinskim krajevima gde su nosili lekove bolesnima ili ih transportovali do prvog zdravstvenog centra i ambulante.

„Do kuće Krstića išli smo prečicom, strminom, i gazili sneg od pola metra do metar i po, a otuda smo se vraćali sa ženom na noslima zaobilaznim putem tamo gde je manja strmina zbog njene bezbednosti. Vodio nas je instikt pa smo se lako snašli u onoj belini, kroz šumu, dok je duvala vejavaca. Sa nama je veoma hrabro put izdržala i ćerka bolesne žene“, objašnjavaju vatrogasci.

Na pragu zavejane kuće dočekao ih je Ljubinkin suprug, ne verujući da vidi ljudska bića u zavejanoj nedođiji.

„A kada smo ušli u sobu, kao da je bog ušao.  Bolesna žena je podigla glavu iz kreveta, zahvalila se i nasmešila. I baš zbog tog osmeha, zbog tog pogleda zahvalnosti punog nade i sreće, naš posao je najlepši posao na svetu“; komentariše Đurović.

Ljubinka Krstić se razbolela od jakog gripa. Bila je, pričaju vatrogasci, 4 dana bez terapije, pod visokom temperaturom, potpuno iznemogla jer je danima povraćala.

„Uvili smo je u tri ćebeta i krenuli nazad. Usput smo joj davali čaj, stajali da proverimo u kakvom je stanju. Nosili smo praktično teret od 100 kilograma sa opremom, ali nije bilo teško. Samo su nam strahovito ruke mrznule, prste nismo osećali jer su se rukavice uledile. Ipak, sve vreme smo se smejali, pa smo čak i bolesnu ženu uspeli da oraspoložimo, koja je posle povraćanja hvatala vazduh i pravila štoseve„,pričaju vatrogasci.

Kada su stigli do svoje parkirano vozilo,više nije bilo prepreka, a kada su stigli svojim kućama nisu ni pomenuli teško probijanje kroz snežne nanose „jer je to običaj vatrogasaca“.

Ljubinkina ćerka Danijela Anđelković, koja je danima bezuspešno pokušavala da se iz Predejana probije do Suševlja sa oko 60 stanovnika, kaže da će celog života biti zahvalna hrabrim vatrogascima. – Ne znam šta bi bilo da nisu prihvatili poziv jer je majka bila u poptunom kolapsu. Sada se opravlja i u stabilnom je stanju – veli Danijela.

Milica Ivanović