Vreme krsnih slava se približava, a u narednom periodu obeležavaju se najveće slave, posebno Aranđelovdan ili Sveti Nikola, najrasprostranjenija krsna slava u Srbiji, pa tako  na jugu, a poznato je da u to vreme pola grada slavi, a ostali odlaze na slavu, pa je epidemija Kovida 19 zbog toga mnoge stavila pred veliko iskušenje.

Okupljanje u zatvorenom prostoru je rizik zbog širenja virusa. Mnogi se zbog toga opredeljuju da krsnu slavu proslave samo u krugu porodice bez gostiju sa strane, a nekada je ih je bilo i do tridestak. Infektolog profesor doktor Žarko Ranković smatra da od tradicije ne treba odustajati, ali da se mere zaštite moraju poštovati, pišu Niške vesti.

To znači da više nema slava ni u kafanama što je poslednjih godina bio rasprostranjem običaj kod mnogih domaćina koji imaju veći broj gostiju.

‘’Priprema krsne slave u kući je i veći trošak, a i zahteva više vremena, ali je u ovom trenutku to jedan od bezbednijih načina da se obeleži slava’’, kaže Ranković.

Savet infektologa se odnosi i na broj gostiju. Ne mora da se svede sve na ukućane, mogu da dođu i prijatelji. U tom slučaju slaviće se nekoliko dana, ali će domaćinu dolaziti po dva do tri gosta u isto vreme. Na taj način se smanjuje rizik od prenosa virusa.

Za raspred gostiju važe iste pravila kao i u ugostiteljskim objektima. Mora se poštovati fizička distance i pranje ruku. Prostorija se mora vetriti, a domaćica koja služi hranu morala bi da ima masku.

‘’Između gostiju treba da bude distanca od bar metar i po, jer naravno niko neće za stolom nositi zaštitnu masku. Prostorije u kojima gosti borave treba provetravati što je češće moguće’’, objašnjava Ranković.

Jako je važno, posebno u ovim uslovima, zaboraviti na stari običaj čestitanja prilikom prijema gostiju.

‘’Grljenje i ljubljenje sa gostima treba zaboraviti. Nije neophodno ni rukovanje, ima drugih načina pozdravljanja koji su već postali uobičajeni. I, svakako, treba koristiti dezinfekciona sredstva za ruke pre nego što se počne sa gozbom, a hrana se obavezno treba dobro termički obraditi’’, objašnjava Ranković.

Možda nas vreme u kome živimo vrati starom načinu obeležavanja krsne slave. U krugu porodice sa gostima koji tek na kratko navrate da se posluže žitom, kafom i kolačima.