Kada su pre par godina meštani sela Klenike, koje se nalazi u bujanovačkom ataru, svojim očima videli kako Albanci koji petkom dolaze na njihovu stočnu pijacu vozilima doteruju i puštaju pse znali su da to neće izaći na dobro jer je među njima bilo mnogo štenaca, ali i kuja koje su nosile mlade. Njihove crne slutnje polako su počele da se obistinjuju kada su napuštene i izgladnele životinje počele da stvaraju čopore kako bi preživele. Gledajući šta životinje rade i ljudi su prema njima postali obazriviji strahujući od najgoreg. To su stalno imali na umu i roditelji meštanina ovog sela, Predraga Veličkovića, koji su strepeli da im ne napadnu jato od dvadesetak kokošaka koje su čuvali u blizini kuće. Svoje kokoške su dodatno ogradili žicom želeći na taj način da ih zaštite od eventualnog napada pasa.

Nažalost ono od čega su najviše strahovali dogodilo se juče u ranim jutarnjim satima kada je njegov otac nahranio koke i ostavio ih da šetaju u zatvorenom prostoru. Ne sluteći ono najgore on je ostavio koke same i vratio se kući. Ne zadugo potom u njegovu kuću banuo je komšija sav zadihan da mu kaže da se iz pravca gde su se koke nalazile čuje lavež pasa i kokodakanje uznemirenih kokošaka.

„Kada je moj otac stigao čopor, koga je činilo šest pasa, je poklao čitavo jato kokošaka.On je pokušao da ih iz zagrađenog prostora istera kamenicama misleći da će tako spasiti bar neku kokošku. Međutim, digao je ruke od ovog pokušaja i pobegao glavom bez obzira kada su se psi ustremili na njega.“, priča Predrag.

Veličkovići su ovaj slučaj odmah prijavili Policiji i veterinarskim stanicama u Klenikama i Bujanovcu.Policija je izašla na lice mesta i sačinila zapisnik. Prilikom odlaska domaćinima su posavetovali da ne pomeraju leševe životinja koje psi nisu pojeli. Ovaj savet je dodatno zbunio domaćine jer oni dobro znaju da krvavi leševi mogu da privuku i vukove, veće predatore od pasa, kojih ima dosta u ovom kraju.

Nemili događaj izazavao je buru negodovanja žitelja ovog sela. Ovo pogotovo iz razloga što niko proteklih godina nije ništa učinio da se ovaj problem reši. Meštani ovog sela ističu da Klenike ima azil za pse lutalice, ali da on uopšte ne funkcioniše. Primete jedino da neko radi na rešavanju problema sa psima lutalicama kada vide otrovane pse kako u velikim mukama umiru po okolnim njivama. Neki su čak o tome pisali i društvima za zaštitu životinja, ali ni od njih nisu dobili nikakav odgovor pa su i odustali od dalje komunikacije sa njima čvrsto uvereni da se oni ne bave zaštitom životinja.