Kuća doseljenika iz Grčke i posle jednog veka privlači pažnju u centru Vladičinog Hana

Jedna od kuća s početka proteklog veka koja i danas “živi” punim plućima u Vladičinom Hanu je dom porodice Đorđević. U njoj živi peta generacija Đorđevića – Anastas  sa suprugom Gordanom i sinom Đorđem. Nedostaje jedino Milena, drugo dete ovog bračnog para, koja je nakon fakulteta, ostala da živi u Beogradu.

Prema kazivanju Đorđevića, njegov deda se iz Grčke doselio u Vladičin Han oko 1910. godine. Kuća, u kojoj on sa porodicom i danas živi, zidana je 1922-23.godine, a useljena je 1924.

“Najpre je u Hanu došao  moj deda, među prvima u varoši, zatim je iz Grčke doveo roditelje, brata i sestru. Naredne, 1913,  godine se oženio i kasnije se  tu se rodio moj otac. Deda se zvao Anastas Karbonari. Kasnije je prezime promenio u Đorđević, pošto mu se otac zvao Jorgos,  isto što i na srpskom Đorđe. Moj sin nosi njegovo ime, što znači da se dva imena vrte u porodici pet generacija unazad,” kaže Anastas.

On misli da je njihova kuća prva u tadašnjoj ulici, glavnoj, koja je danas paralelna takođe sa glavnom – Svetosavskom. Inače, nalazi se iza Drinske zgrade, u kojoj je smeštena Pošta.

“Na tom mestu je bila poljana, a ispred je bila močvara. Kasnije su tu izgrađene i druge kuće, Vlade Drdeta, Džaneta šnajdera, kuća dede Mikija Piksija, Ljubiše profesora, Trajkovića…Nešto dalje, bila je Đocetova kuća, iz familije Trajkovića. Sve te kuće, bile su pravljene po istom projektu, s tim što je naša bila građena od kamena. Praktično, ona je podignuta na mestu “skinutiog” brda, i od tog kamena zidana,” priča on.

Zidovi kuće debeli su 75 santimetara. Leti u njoj nema potrebe za bilo kakvim uređajem za raslađivanje. Zimi se malo teže zagreje, ali zato kasnije dugo drži toplotu. Kuća koja će naredne godine obeležiti jedan vek postojanja,  do sada je dva puta delimično renovirana. Najpre 1990. godine, kada je Anastas, nakon rada u inostranstvu i života u Bajinoj Bašti, odakle mu je supruga, vratio u Han, a Gordana sa decom dve godine kasnije. Po drugi put nakon bombardovanja.

“Rekonstrukcija nas je koštala đavo i po.  Nakon bombradovanja su popadali plafoni na gornjem spratu, pa smo svuda psotavljali lamperiju, popucala stakla, oštećen krov… Kuća je čvrsta, iako iziskuje ulaganja. Trebalo bi ofarbati stolariju, koja je još iz onog perioda,” kaže Anastas.

Pokazuje nam trpezariju, na kojoj bi mu mnogi antikvari pozavideli. Dve komode, vitrinu I trpezarijski sto sa šest stolica. Kupljene na beogradskom sajmu nameštaja  1929. Godine. Izrađene u Rusiji, od kavkaskog oraha i orahovog furnira. Iznad velike komode umetnička slika- oštećena.

“Ovo na vrhu je trag od metka iz Drugog svetskog rata. Preko puta naše kuće se nalazila nemačka menza”, objašnjava.

Đorđevići ili Karbonari,  kada su započeli život u ovoj varošici bavili su se proizvodnjom kreča. Najpre “preko Morave”, a onda tu, u velikom dvorištu kraj kuće. Anastasov i Gordanin sin Đorđe planira da tu sagradi novu kuću, sa poslovnim prostorom na prizemlju i stanom iznad. Anastas kaže da su i supruga i on planirali gradnju nove, devdesetih godina prošlog veka. Kupili su deo potrebnog materijala, a onda je došlo vreme hiperinflacije… Sada,  kako kaže, navikao je na život u ovoj.

 

Stavivi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare