LESKOVAC – Kulturno umetničko društvo “Abrašević”, sa tradicijom dugom preko 100 godina, zamrzlo je svoj rad pre skoro dve godine jer je ostalo bez prostorija za vežbanje, a potom i bez mladih folkloraca.
Tako obezglavljeno, našlo se i na sudu, zbog neplaćenog jednogodišnjeg zakupa od preko pola miliona dinara u prostorijama Doma sindikata.
Nekadašnji čelnici ovog društva nikada nisu hteli da govore o situaciji u kojoj se našao ovaj nekadašnji ambasador Leskovca, ali je Jugmedii nezvanično rečeno da je grad prestao da finansira KUD kada su njegovi folklorci zaigrali na jednom političkom skupu, konkretnije na predizbornoj promociji vrha sada vodeće vladajuće stranke u Srbiji.
“Nije nam direktno rečeno da smo zbog toga izbačeni sa budžeta, ali smo takve poruke dobijali”, priča član bivšeg rukovodstva, koji i posle dve godine zahteva anonimnost.
Sadašnje rukovodstvo Leskovca pokušava da reši problem, bez većih izdataka.
“Pokušaćemo da rešimo problem, ali nema novca za skupe kirije. Mislim da će najpogodniji prostor biti onaj u Kulturnom centru, gde ne moramo ništa da plaćamo”, kaže gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović.
Od propasti “Abraševića” profitirala su druga kulturno umetnička društva, ali revanšizam koji se primenio na ovo društvo je skandal, a još je skandaloznije je što se vođe ovog ansambla nisu pobunile, što su bežale od novinara i što su izneverile armiju talentovanih mladih ljudi.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Pa koj će đavo u kampanju????
U stvari, ko je vlasnik Doma Sindikata, baš me zanima, kako se ti ljudi koji upravljaju biraju, kome odgovaraju za rad????
OĆU I JA DA BUDEM NEKI FAKTOR U SINDIKAT!!!
Jos jednom sramota u sramoti Leskovca! Sramota da se gasi nesto sto ima tradicju duzu od jednog veka, a jos veca sramota da to nikog ne zanima i da nikog nije pogodila ova vest.
Naime, u gradu postoje 3 institucije koje su starije od veka, koliko ja znam. Narodno pozoriste osnovano 1896. (nadam se da nisam zaboravio; godina je stajala na zgradi pozorista, a ako su je sad rekonstrukcijom obrisali jos jedna je sramota), koje trenutno ne radi. Opet sramota! Godinu na zgradi sam gledao iz jos jedne „matore“ institucije, starije i od pozorista, leskovacke Gimnazije, koja jos uvek radi, ali je njen nivo i ugled srozan u prethodnih 10ak godina. Da se ne uvrede moji bivsi profesori, tacno se zna koji od njih su srozali ugled, a koji se bora za njega. Medju njima i aktuelna (ako je jos uvek aktuelna) direktorka, prof. geografije Ivana Ilic, jedna od malobrojnih leskovackih profesora koji daju primer svojim kolegama.
Treca institucija je/bio je „Abrasevic“. Tuzno je sto su ga unistili „veliki“ leskovacki politicari, a to nisu uspela prethodno dva svetska rata i 107 prohujalih godina. Jedan od tih „velikih“ je godinama kao jedinu funkciju imao funkciju predsednika drustva, dok je u ostalim sferama zivota i rada, kao i cela njegova stranka bio na margini. Jos jedna je sramota sto je to stranka, koja je bila olicenja entuzijazma, poleta i napretka Srbije, ali do 2003. kada je izgubila svoju energiju smrcu samo jednog coveka, dr Zorana Djindjica. Znam da ce mozda njegovo ime izazvati brdo komentara, ali to je samo njegova velicina. E da se, vratimo na stvar, taj isti „veliki“ lokalni politicar je u zahvalnost za poziciju koja mu je bila obezbedjena dok je bio opozicionar, kada je dosao na vlast, „Abrasevicu“ uskratio budzet. Tada su samo povecani problemi ovog drustva, koji su rezultirali prestankom rada drustva zbog politike nove strukture.
A da se osvrnemo na to sta je taj „Abrasevic“ i ko su oni da toliko kukamo za njima?! Kada pogledamo samo u istoriju drustva, to je sistem KUD-ova nastalih pocetkom 20. veka, koji ujedno predstavljaju kulturnu istoriju, tradiciju (time sto toliko traju) i blago cele Srbije. Da ne racunamo sada koliko je ljudi proslo kroz drustvo, ali setimo se samo da je „Arbasevic“ bio sinonim za folklor. Nekada se u Leskovcu kao objasnjenje da se neko bavi folklorom cula recenica: „Igram u ‘Abrasevic’ „.
Da napomenem samo da su ovo drustvo nekada davno udostojili svog rada i najveci folklorni stvaraoci Jugoslavije kao sto su: Bratislav-Bata Grbic i Dojcin Matevski (raspitajte se malo ko su bili ti ljudi).
Seticemo se da je drustvo od 1999/2000. dozivelo svoj uzlet promenom starog i vec inertnog umetnickog kadra. Gomila novih koreografija, spletova, obnavljanje hora, skole folklora. Ucestvovanje na domacim festivalima (2008. ako se ne varam ili koju godinu pre na Republickoj smotri medju 10 najboljih ansambala) i inostranim o cemu svedoce plakete i priznanja, koja, nadam se, i danas krase zakljucane prostorije drustva na trecem spratu Doma sindikata. Taj uzlet napravili su mladi Leskovcani tih godina. Osnovci i srednjoskolci, koje sad hvata jeza kada prodju pored zakljucanih prostorija. Njima je energiju, ljubav i prodrsku dao samo jedan covek, svima u Leskovcu koji se bave umetnoscu vec dobro poznat kao Bata „iz Abrasevic“.
To drustvo je bilo dom „armije“ mladih. Svaki dan osim nedelje je bio radni. Ukoliko nekog interesuje mozemo kontaktirati neke od ljudi koji su radili tada pa napisati ovde i raspored proba. Nista tu nije tajno. Nista nije demagogija i magla kao kod „velikih“ politicara. To drustvo je radilo. U to drustvo je bilo lepo doci, popiti kafu, videti mlade ljude koji rade.
Priznanje uspesnog i kvalitetnog rada tog drustva su pored priznanja i ljudi koji su otisli iz njega i nastavili svoju umetnicku karijeru sa velikim uspehom. I za njih se zna, samo se malo informisite. DAJTE CINJENICE, A NE PRAZNE PRICE!
Unistili ste takvo drustvo i takvu tradiciju. Unistili ste nesto gde su ljudi ugradili svoj znoj, misice, zglobove, prste, glasne zice. Sati i sati rada, veliki koncerti sa blizu 100 ucesnika na sceni (ako ne verujete prebrojte na snimcima koje i dan danas TV Leskovac emituje za praznike, kako mi je skoro prenela rodbina iz Leskovca).
Nocima ste mogli cuti kad prolazite pored zgrade Doma sindikata hramoniku i pesmu iz „Abrasevica“. Ti ljudi su ziveli i stvarali tu. Ubili ste njihovu dusu. Sramote jedne leskovacke!
Apelujem ovako anonimno, jer je ovaj grad postao grad torture, anonimno da bih zastitio svoju rodbinu i prijatelje bar od uvredljivih pogleda ako ne i vecih problema, jer sam ja dovoljno daleko, da svi mi koji postujemo „Abrasevic“ ili koji smo, mozda nekom srecom, bili deo njega pomognemo koliko mozemo ovom nasem blagu da stane ponovo na noge; da stvara i prenosi umetnost i ljubav prema njoj nekim novim generacijama na pravi nacin.