Ako su i ovi građanski protesti koji se šire Srbijom podjednako spontani i iskreni kao i oni devedesetih godina, onda imaju smisla i možda i dovedu do određenih promena, komentariše za juGmediu novinar u penziji Milan Joković, koji je redovno pratio građanske proteste na jugu Srbije protiv Miloševićeve vlasti.

Protesti koji su pre mesec dana počeli u Beogradu pod nazivom “Jedan od 5 miliona – Protiv krvavih košulja”, inicirani napadom na opozicionog lidera Borka stevanovića, a zatim dopunjeni i drugim zahtevima, proširili su se i na mnoge gradove u Srbiji, pa tako i na jugu. Prvi građanski protesti će biti organizovani danas u Nišu, a Kuršumlija i Prokuplje “šetaju” već nekoliko nedelja.

“Prvi protesti protiv Miloševićevog režima devedesetih godina su organizovani u Nišu. Tek nakon toga su se proširili na Beograd i Novi Sad”, priseća se Joković. Na kraju, jednu od ključnih uloga imali su i protesti u Leskovcu kada je radnik lokalne televizije pozvao sugrađane da izađu na ulice zbog gušenja slobode govora i medijskog mraka na lokalu, što su prenele sve svetske medijske stanice. Tu je bilo najbitnije što je narod pokazao svoju volju i u tim protestima nije bilo mešanja političkih struktura. Naravno, kasnije je morao da se pojavi politički lider koji bi mogao da “skine” režim sa vlasti”, ističe Joković.

Današnji protesti, koji se iz prestonice prenose na lokalne sredine imaju i sopstvene zahteve: smenu lokalne vlasti, ukazivanje na problem “u kući”.

Jokovićeva koleginica i nekadašnja dopisnica radija Dojče Vele Milica Ivanović mišljenja je da je situacija u Nišu komplikovana i pomalo nejasna.

“Primećujem da postoje tri grupacije koje bi protestom da ruše vlast. Najpre su to prošle godine pokušali iz udruženja “Ne damo niški aerodrome”, i to je bio jedan od vrlo konkretnih zahteva koji na kraju nije urodio plodom, a  ni doneo masovnost. Prošle nedelje je jedan čovek, intelektualac, istovremeno političar, okupio izvestan broj građana sa zahtevom promene političkog sistema. Ciljevi takozvane grupacije građana nisu u potpunosti jasni i definisani, a izvesno je da aspiracije u tom pravcu imaju i niški političari. Šta će se iz toga svega izroditi neizvesno je, ali vidljivo je da ni tu nema jedinstva, sem otvorenog nezadovoljstva prema vladajućoj strukturi. Jer, Niš je specifičan po tome što je tamošnje rukovodstvo i međusobno podeljeno i što jedan tako veliki grad, koji bi trebalo da bude regionalni lider na jugoistoku Srbije, kaska za manjim gradovima u istom regionu, kao što su Leskovac, Pirot, Medveđa i Vladičin Han, na primer, a tu pre svega mislim na finansijsku disciplinu, donekle i na slobode u izveštavanju kada su u pitanju aktivnosti opozicije”, naglašava Ivanovićeva.

Iz Pokreta mladih “Za Niš bez straha”, koji danas organizuju proteste u Nišu, zahtevaju ostavku gradonačelnika Niša Darka Bulatovića, oslobađanje zarobljenih medija i stvaranje nezavisnog regionalnog servisa u Nišu, obezbeđenje svih pružnih prelaza u Nišu rampom i svetlosnom signalizacijom, STOP partijskom zapošljavanju, STOP javnim izvršiteljima nad socijalno ugroženim građanima,  STOP isključenju struje socijalno ugroženim građanima, rasvetljavanje svih slučajeva paljenja automobila u Nišu i vraćanje Nišu Aerodroma, Elektrodistribucije i Regionalne privredne komore.