Da se ja pitam, ne bih odobrio neke projekte, znajući ko stoji iza njih. Ali znam da su ti projekti kvalitetni i da u kontinuitetu predstavljaju kulturu našeg grada, pa ih zato i podržavam. Vi ste, kao kulturni poslenici, uspeli da se izdignete i da to radite na realan način. Inače, da ste mene pitali – politički bih doneo drugačiju odluku.

Ovim rečima gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović obratio se članovima tročlane komisije koja je odlučivala o dodeli sredstava iz gradskog budžeta za projekte u oblasti kulture. Konkurs je, kao i svake godine, formalno otvoren za sve, ali neformalno – zatvoren za mnoge.

Posle ovakvog uvoda, ostaje samo da konstatujemo da je komisija bila „veoma stručna“, iako jedan njen član nije pročitao ni dva romana – jer su mu glavni izvori štiva tabloidni tekstovi o Ceci i Karleuši. No, bez obzira na književni ukus, tvrdi se da su odluke bile samostalne i da nije bilo političkog uticaja. Gradonačelnik je čak rekao da su svi projekti „dobri, inovativni i da pokazuju da Leskovac ima dušu“ – što svakako lepo zvuči.

Ove godine podeljeno je 15 miliona dinara za 51 projekat.

Međutim, pogledom na spisak dobitnika postaje jasno da se mnogo toga nije promenilo. Već poznati dobitnici ponovo su tu – Muzička škola sa 1,4 miliona, Kamerni orkestar „Amoroso“ sa više od milion i vokalni sastav „Libero“ sa 700.000 dinara. Zajednički im je nastup na skupovima Srpske napredne stranke.

Za razliku od medijskog konkursa, gde je dozvoljeno konkurisati sa samo jednim projektom, u oblasti kulture nema takvog ograničenja. Tako je u jednoj porodici preko pet projekata donelo oko 800.000 dinara. Tu je i Akademija strukovnih studija „Južna Srbija“ sa projektom „Brendiranje kulturnog nasleđa Leskovca“, za šta je dobila 200.000 dinara. Učipili su se i oni.

Istini za volju, da nije ovih konkursa, neke porodice, iako su im članovi zdravi i sposobni, verovatno ne bi imale od čega da žive. Ista ta porodica uspešno konkuriše i na medijskom konkursu, a pojedini mediji dobijaju sredstva i za kulturu i za novinarstvo. Dve kase – ista vrata.

A kada je reč o medijima, ove godine su neki gotovo nevidljivi portali, ali s pravom knjižicom u džepu, dobili toliko da bi im mogli pozavideti i pojedini beogradski mediji.

Gradonačelnik Cvetanović, poznat po momentima iskrenosti koji ne ostavljaju prostor za komentare, zna da kaže: „Ali oni su moji“ ili „Nikada me nisu napadali“.

Zato se čini da su rečenice s početka teksta izgovorene u danu kada je odlučio da glumi demokratičnost. Ume on to. Više od 30 godina je u politici.

Treba, ipak, priznati: gradonačelnik zaista posećuje kulturne događaje i finansijski podržava scenu. Međutim, bilo bi dobro da nas poštedi priče o neumesanom političkom prstu – jer je on, očigledno, svuda gde može i gde stigne.

Kompletan spisak dobitnika:

This slideshow requires JavaScript.