Kulturni centar Medveđa u ovoj maloj opštini na jugu Srbije, ima za cilj da promoviše kulturu ovog kraja, ali i da podignu svest meštana o umetničkoj muzici i umetnosti uopšte, prateći savremene tokove kulturnih metropola.

Kako bi to postigli, potrebno je da budu konstanti u organizovanju kulturnih manifestacija, smatra direktor Kulturnog centra Nebojša Jakšić, a da u podizanju svesti o kulturi veliku ulogu igraju i porodica i škola.

Međutim, sve zamisli koje ima ova ustanova kulture nije lako sprovesti u delo, s obzirom na budžet kojim raspolažu na godišnjem nivou.

Inače, Kulturni centar u Medveđi postoji već tri godine, a zvanično su krenuli sa radom juna 2017. godine u jednoj kancelariji.

Tri godine kasnije imaju univerzalnu dvoranu koja predstavlja bioskopsku i pozorišnu salu, dečiju i večernju scenu i galeriju u holu.

U istom objektu nalazi se i lokalna Biblioteka, lokalni Radio, Turistička organizacija opštine, Zaštitnik građana, JKP “Obnova”.

Od useljenja u zgradu uočili su mnoge nedostatke, kvarove i oštećenja u objektu poput nedostatka centralnog grejanja, neefikasno rešenje za razvod električne energije, dotrajalost sanitarija i drugo.

Ugrađen je loš kvalitet materijala u razvodnim ormarima, što je dovodilo do većih kvarova na opremi, kako njihovoj tako i korisnika u objektu, a termo izloacija objekta je bila na niskom nivou.

U pozorišnoj sali je slabo regulisana ventilacija, što za posledicu ima otežano korišćenje sale u letnjim mesecima.

Na početku rada susreli su se i sa nedostatkom odgovarajuće opreme (kancelarijska oprema), grejna tela, ozvučenje, rasveta i drugo i  koju su zatim preko projekata počeli da nabavljaju

Za tri godine nabavili su multifunkcijski štampač, 26 stolica, usisivač, dva reflektora,  dva banera i reklamni zid.

Od opštinske uprave dobili su na korišćenje popravljeni kolor štampač „ploter“ za štampanje na većim formatima.

“Kada smo krenuli sa radom imali smo jednu kancelariju a onda smo se širili. Nismo imali zvanični budžet nego smo rebalansom dobili neki privremeni budžet do kraja godine i onda smo 2018. godine počeli sa novim usvojenim budžetom na Skupštini opštine”, objašnjava direktor ove ustanove koji svoju kancelariju deli sa svoja dva saradnika.

Tu godinu izdvajaju kao najuspešniju jer su imali najviše manifestacija, od Međunarodnog festivala folklora, Festivala guslara Srbije, šest koncerata umetničke muzike, pozorišnu predstavu, a te godine odobrena su im i pet projekata od Ministarstva kulture.

Iste godine bili su i organizatori, suorganizatori ili domaćini mnogobrojnim kultrnim događajima i manifestacijama.

Smenjivale su se pozorišne predstave, festivali, koncerti, izložbe, tribine.

“Imali smo predstavu “Junake Gvozdenog puka” obeležavali smo 100 godina od pobede Srbije, imali smo premijeru sa našim glumcima amatarima, sarađujemo i sa Amaterskim pozorištem “Katarza” iz Lebana. Drugi projekat druge godine, predstava “800 godina od autokefalnosti SRC” podržan je od ministarstva i učestvovali smo na Regionalnoj smotri amaterskih pozorišta u Lebanu sa dečijim predstvama dve godine i sa ovim našim predstavama, sa ovom prvom predstavom smo gostovali i u Lebanu, Leskovcu, Prokuplju, Valdanju kod naših koji su bili oduševljeni i mnogo je bila posećena”, priseća se Jakšić.

Prve godine su imali i projekat “Đurđevdan u Gornjojablaničkom kraju” kao etno dokumentarni film, likovnu koloniju koju su radili sa Srbima, Albancima i Romima, izrađen je i katalog dečijih radova, a upravo spremaju izložbu starih upotrebnih predmeta i stare narodnje nošnje i otvoreni su za saradnju sa Albancima i Romima.

Održavali su tada i aduciju za glumce, radili predstave u svojoj režiji, dve godine zaredom su imali projekat umetničke muzike preko resornog ministartsva i dobili dva miliona dinara i to je, prema Jakšićevim rečima bio udarni budžet, jer budžet koji sada imaju ne može da pokrije organizovanje takvih događaja.

“Imamo smanjeni budžet i ograničeni smo merama ove godine a inače, imali smo 16 miliona dinara, pa su nam skinuli na 13 miliona ali od tih 13, za programske aktivnosti nam ostaje 200 hiljada dinara i mi sa tim novcem ne možemo ništa”, ističe direktor i dodaje da iz svog budžeta struju plaćaju za sve “stanare” objekta.

Prostor im je najveći problem, ali imaju problema i sa brojem radnika,  sistematizacijom imaju tri radna mesta i direktorsko mesto ali potreban im je veći broj radnika, a na naše pitanje da li nailaze na razumevanje lokalne samouprave, Jakšić odgovara da razumevanja ima, ali realizacija je slabija.

“Nemamo magacin i depo, nemamo radionicu, radimo kući i onda sklopimo scenografiju, pa smo tako sami pravili scenografiju za predstave koje smo radili. Sve poslove radimo sami,  snalazimo se, borimo se, pa se povučemo radimo šta možemo i koliko možemo. Imali smo ideje sa letnjom pozornicom ispred objekta, ali za sve to treba para”, priča nam direktor.

Na toj letnjoj pozornici planirali su da održe Festival folklora  i koncerte,  ali nemaju ozvučenje, a pozornica je pristupačna i Jakšić smatra da bi ljudi dok šetaju videli i svratili na događaj i tako čuli nešto novo.

Ipak,  kaže da i pored svih problema, misli da su dosta dobro radili prethodne tri godine, a u prilog tome mu govori činjenica kada mu Ijudi koji sa strane čuju šta su sve realizovali kažu da o veći gradovi nemaju sve te manifestacije.

Još jedan problem na koji nailaze je nedostatak publike, odnosno mali broj posetilaca svih tih manifestacija.

Na naše pitanje da li je Medveđi potreban Kulturni centar, direktor naglaša da i te kako jeste i da im gosti koji dolaze kažu da ih nedostatak publike ne zabrinjava, jer ni u većim gradovima ne bude mnogo više.

“Mi  imamo tu publiku koja je stalno dolazila, za sve je zainteresovana, i kada je bio concert klasične muzike došla nam je i najmlađa publika deca i mi budemo zadovoljni, jer ako se bar jedno dete usmeri na nešto novo, a mora prvo da mu se ponudi više alternative, a ne samo turbo folk, pa mi smo postigli uspeh”, smatra direktor ove ustanove.

Koliko god problema imali, rešavaju ih u hodu i nastavljaju dalje, pa će tako publika u Medveđi, uskoro ponovo moći da uživa u koncertu Kameron orkestra “Amorozo” iz Leskovca, izložbama, Regionalnom festivalu folklora  sa kulturno umetničkim društvima iz Jablaničkog okruga, još jednoj izložbi koja će predstavljati retrospektivu njihovog rada u novembru, da se podsete šta su sve radili tokom ove tri godine.

Direktor dodaje da i pored svega što nude i rade, da bi napunili salu potrebno je da učestvuju deca, da dođu roditelji, komšije, ne samo zbog svog deteta, nego i svih učesnika na bini, kao i da odslušaju ceo concert.

“Treba da se podiže svest kod ljudi zato što jednostavno nisu navikli. Bioskop nije od juče, ali ljudi su se odvikli od toga, navikli su da gledaju kod kuće”, smatra Jakšić.

Zadovoljni su onim što su uradili i publikom  koja dolazi i zna šta dolazi da sluša i vidi, a oni kao servis opštine su do sada ponudili sve pravce i slojeve, od klasične, pop, džez muzike, operske pevačice, džez, pa čak i gusle.

Međutim, i pored svega ponuđenog do sada, direktor ponovo kaže moraju da budu konstantni i da imamo što više sadržaja, ali i veću podršku lokalne samouprave, koja treba takođe da se nađe među publikom.

“Radimo, nećemo da gubimo nadu, teško ide, i to mora da se neguje godinama da bi ušlo u uvo, trudimo se, ja sam zadovoljan i stojim iza svega urađenog do sada, jer, ako ne pružiš priliku ljudima da vide nešto drugo onda što postojimo. Ima puno problema, svuda ima problema, kriza je, znam, ali smatra, da svi zajedno kao društvo moramo da utičemo na podizanje svesti o kulturi”, zaključuje naš sagovornik direktor Kulturnog centra u Medveđi Nebojša  Jakšić.

Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je kroz projekat „Kultura u temeljima“ opštine Medveđa. Stavovi izneti u podržanom medijskom sadržaju nužno ne izražavaju stavove donatora