PIROT – Narodna biblioteka i najstarija ustanova kulture u Pirotu i preteča današnje Biblioteke je Čitaonica, osnovana  daleke 1879. godine. Sa organizovanom bibliotečkom delatnošću počelo se 1947. godine, kada je 17. maja Gradski narodni front osnovao Gradsku knjižnicu sa čitaonicom koja će u narednim decenijama postati jedno od najznačajnijih kulturnih središta pirotskog kraja.

Biblioteka, koja je za svoje zasluge u razvijanju mreže seoskih i mesnih ogranaka, 1980. godine nagrađena tada najprestižnijom nagradom u bibliotekarstvu „Milorad Panić Surep“, danas nema ni jedan seoski ogranak.

„Poslednjih deset godina rad Biblioteke se odvija na dve lokacije u najužem centru grada – u zgradi Doma Vojske i u ulici Branka Radičevića. Fond Biblioteke sadrži blizu 70.000 knjiga, preko 200 naslova periodike i raznovrsnu neknjižnu građu. Narodna biblioteka Pirot iz godine u godinu beleži porast broja korisnika, naročito najmlađih. Godišnje učlani oko 2.000 članova i daje na korišćenje preko dvadeset hiljada jedinica bibliotečke građe. U cilju unapređenja bibliotečkog poslovanja, Biblioteka je korisnik programske opreme COBISS i deo je sistema Virtuelna biblioteka Srbije. Gotovo celokupan fond monografskih publikacija unet je i pretraživ u elektronskom katalogu Biblioteke“, priča  za Jugmedia direktorka Biblioteke  u Pirotu Nadica Kostić.

Ovde je  zaposleno je 16 radnika. Povećanje obima usluga u Biblioteci, prema rečima Kostićeve,  ne prati i povećanje broja radnika, niti veće ulaganje iz gradskog budžeta.

„!Broj zaposlenih je, odlaskom radnika u penziju, čak umanjen, a deficitarne profile radnika Biblioteka uspešno prevazilazi  realizacijom mera stručne prakse Nacionalne službe za zapošljavanje“, naglašava naša saradnica.

Matična biblioteka za Pirotski okrug

Pirotska Narodna biblioteka je matična Biblioteka za Pirotski okrug.  Na sve načine nastoji da tradiciju poveže sa zahtevima savremenog informacionog društva, da stalno unapređuje svoju ulogu posrednika između knjige – informacija i korisnika kroz kontinuirano poboljšanje uslova za rad i usluga koje pruža svojim korisnicima.

„Imamo elektronska čitaonicu i internet kutak na Dečjem odeljenju. Kolekcija audio knjiga , odnosno takozvana Audio biblioteka  sadrži zvučne knjige namenjene slepim i slabovidim licima. Tu je i biblioteka za mlade, odnosno, tinejdžerski kutak, čitaonica za lica sa poteškoćama u čitanju. Adaptirali smo i uredili pozajmno odeljenje za decu i mlade, formirali kutak za biblioterapiju. Izlazimo u susret potrebama različitih generacija…“

Kičma kulturne i javne delatnosti Biblioteke su manifestacije koje su tradicionalne: Salon knjige, „Čitalačka značka“, Festival stripa, Kulturno leto, razne promotivne aktivnosti, obeležavanja Dana Grada- kaže Kostićeva.

Rad na dve lokacije

Ova ustanova ima prostornih problema i to otežava njen rad. Za 137 godina  postojanja Narodna biblioteka se selila iz jedne zgrade u drugu. Poslednji put je to bilo početkom 2006. godine.

“ Trenutno se naš rad odvija na dve lokacije – u Domu Vojske gde je deo prvog sprata adaptiran i ustupljen Biblioteci na korišćenje i u ulici Branka Radičevića, gde je i dalje pozajmno odeljenje za odrasle korisnike sa čitaonicom koja je ujedno i sala za javne skupove. Pozajmno odeljenje za odrasle korisnike nalazi u prilično ruiniranom prostoru, nedovoljnom za smeštaj raspoloživog knjižnog fonda a krov Doma Vojske prokišnjava“, naglašava direktorka.

Deo Doma Vojske je Biblioteka renovirala prošle godine koje je Grad finansirao sa 20.000 evra, a Dečje i Odeljenje za mlade zablistalo je u punom sjaju.

„Dodatnih šezdesetak kvadratnih metara predstavljaju značajan pomak u osvajanju boljih uslova za rad bibliotekara i onih kojima je ovaj prostor namenjen – dece i mladih. Pirot je tako dobio reprezentativnu i funkcionalnu dečju biblioteku sa posebno izdvojenim odeljenjem za mlade i internet čitaonicom, što nije čest slučaj kada su naše biblioteke u pitanju„, ocenjuje Kostićeva.

Kostićeva kaže da očekuju da će u Domu Vojske čiji je vlasnik Grad Pirot ova ustanova trajno rešiti prostorne probleme.

-Na taj način moći žemo da centralizovano organizujemo rad svih odeljenja i službi. Realna očekivanja su da će se u 2017. godini steći uslovi da se pozajmno odeljenje za odrasle korisnike pripoji ostalim odeljenjima i službama- kaže Kostićeva.

Izdavačka delatnost Biblioteke

Biblioteka je ove godine izdala monodramu za decu „Hodanje unatrag“ Nataše Panić, zbirku poezije „Kontra“ Igora Đorđevića i Tomice Ćirića, proznu knjigu „Sparno veče“ Momčila Antića, monografiju sela Gornja Držina, publikaciju o VIII festivalu stripa u Pirotu. Pirotski zbornik vratio se godišnjoj dinamici izlaženja i napravljen je zaokret u uređivačkoj politici ovog  godišnjaka radova o Pirotu i Piroćancima. Ovih dana biće objavljen četrdeseti i prvi broj Zbornika i nova knjiga pesnikinje Eve Rančić

Ponosni na ‘’Čitalačku značku’’

U želji da knjigu i čitanje popularišu među osnovcima 2010. godine  Biblioteka je ponovo pokrenula  manifestaciju „Čitalačka značka“. Te godine broj dece koja su učestvovala na takmičenju bio je 90, da bi ove godine postavili rekord – čak 642 osnovaca uključilo u takmičenje „Čitalačka značka“.

Čuvaju tri legata

Ljubomir D. Momčilović, protojerej iz Pirota, je 1972. godine Narodnoj biblioteci u Pirotu poklonio novčana sredstva kojim je kupljeno prvih trista knjiga koje je izdala „Srpska književna zadruga“. U legatu prevladavaju dela domaće i svetske književnosti, manje iz istorije i prirodnih nauka.

Porodica Predraga Popovića 2003. godine poklonila je Biblioteci u Pirotu poređane i ukoričene komplete Politikinog zabavnika, izdatih u periodu od 1939. do 1991. godine (od broja 1 do 2087). Ovaj legat nema pečat, kao što je slučaj sa ostala dva koja poseduje NBP. Izdvojen je od ostalih periodičnih publikacija i čuva se na pozajmnom odeljenju za decu.

Miodrag Milić (Mića Amerikanac) je Narodnoj biblioteci poklonio 3776 monografskih publikacija, 73 naslova serijskih publikacija, 21 fotografiju, 13 razglednica, stotinak isečaka iz novina, 5 pisama i 9 polica za knjige. U legatu preovladava filozofska, sociološka, istorijska literatura, kao i dela domaće i strane književnosti. Dosta je knjiga na ruskom, nemačkom, francuskom i engleskom jeziku. Naročito su zanimljive knjige sa posvetama, koje su Miliću poklanjali: Dobrica Ćosić, Živojim Pavlović, Milovan Danojlić, Filip David, Mirko Kovač, Milovan Đilas, Antonije Isaković i druge javne ličnosti.
Zoran Panić