Najstarija knjiga koja se nalazi u fondu leskovačke Narodne biblioteke datira još iz 1834. godine, a 1837. godine je i zabranjena za štampanje, prodaju i javno čitanje od strane tadašnje kraljevine.

Reč je o delu srpskog književnika, pesnika i Njegoševog učitelja Simeona Milutinovića Sarajlije „Istorija Serbije: od početka 1813-te do konca 1815-te godine“, pisanog na rusko-slovenskom jeziku, a pored ove, biblioteka na zavičajnom odeljenju broji još tri jako stare i retke knjige, štampane pre 1867. godine.

„Mi imamo i knjige koje su stare, ne u skladu sa zakonom, nego su realno stare u skladu sa našim prilikama. Sve te knjige su odvojene kao poseban fond“, ističe bibliotekarka Aleksandra Samokal Jovanović.

Inače, ove četri retke i jako dragocene knjige: „Srpski rječnik“ Vuka Karadžića iz 1852. godine, Orltanovi „Osnovi kaznitelnog prava“ iz 1864-te, drama „Serbie plačevno nakunorabošenie leta 1813“ iz 1846. godine, kao i Sarajlijeva zabranjena istorija Srba, čuvaju se u posebnim uslovima na Zavičajnom odeljenju Narodne biblioteke „Radoje Domanović“ u Leskovcu, ali ne dovoljno da ih zub vremena ipak ne ošteti.

„Potrebne su nam posebne hermetičke vitrine, znaju se i propisani uslovi na koji način se te knjige čuvaju. Originalno izdanje Vukovog rečnika, to je nešto što predstavlja blago našeg naroda, aimamo ga ovde u leskovačkoj biblioteci. To ne bi smelo da propadne. Te vitrine su skupe, ali u poređenju sa vrednošću ovih knjiga su zapravo jeftine“, ističe oba bibliotekarka.

Inače, digitalno izdanje svih ovih retkih knjiga dostupno je na sajtu Narodne biblioteke Srbije.