Uprkos uvreženom mišljenju da tinejdžeri, kojima su najverniji drugari njihovi mobilni telefoni, ne mare za svet oko sebe i da im životne stavove kreiraju sadržaji sa društvenih meža, istraživanja o „lajk“ generaciji sprovedeno tokom 2019. godine na uzorku od 1.200 ispitanika pokazala su suprotno, odnosno, da se njihov vrednosni sistem ne razlikuju mnogo od onih koje su imale mlade generacije pre 30 i više godina.

Tako, na primer, većina mladih u Srbiji ne misli da je novac merilo uspeha i više ceni ugled i čast od materijalnog statusa. Čak 93 odsto je zadovoljno svojim izgledom i ne žudi za estetskim korekcijama. To su samo neki od rezultata istraživanja o generaciji rođenoj između 2000. i 2013. koje su radili IPSOS Stratedžik marketing i Dajrekt medija.

Direktor istraživanja u IPSOS Stratedžik marketing Dejan Radosavljević kaže za magazin Radio Beograda da se ne može generalizovati cela jedna generacija, ali da se mogu uzdrmati neke rasprostranjene predrasude i stereotipe o sadašnjim tinejdžerima.

„To je posebno važno ako se ima u vidu da se mladima često zamera da su im uzori starlete i kvaziidoli, da im je jedino važno da imaju skupu garderobu i dobre mobilne telefone“, navodi Radosavljević.

Prema njegovim rečima, još jedan zanimljiv podatak iz istraživanja je da gotovo 48 odsto pripadnika takozvane „lajk“ generacije idole i životne uzore nalazi među članovima porodice, zatim u svom neposrednom okruženju.

Od istorijskih ličnosti, najviše njih navodi Nikolu Teslu kao uzora, a na listi su se našli i car Dušan i knez Lazar, dok od poznatih savremenika kojima se dive nabrajaju Novaka Đokovića, Ronalda, Baku Praseta, Ilona Maska, Miloša Bikovića, Svetlanu Ražnatović i Arijanu Grande.

Većina ispitanika za ponovno uvođenje vojnog roka

Šezdeset i jedan odsto ispitanika podržava ideju ponovnog uvođenja obaveznog služenja vojnog roka, a više od dve trećine anketiranih mladića ove uzrasne dobi iskazalo je spremnost da se odazove potencijalnoj vojnoj obavezi.

„Ono po čemu se ova generacija razlikuje od prethodnih jeste da je veoma zainteresovana za nove tehnologije, da ih dobro poznaje i da ozbiljno učestvuje u kreiranju njihovog sadržaja. Takođe je spremna da svakodnevno uči i da u budućnosti menja profesiju i radna mesta“, ukazuje Radosavljević.

Za njih su društvene mreže i onlajn zajednica svojevrstan prozor u svet u kome se odlično snalaze.

„Interesovanja mladih su čudna starijim generacijama, isto onoliko koliko su prethodnim bili oni čudni i morali bi da pokažemo mnogo više razumevanja za njihove potrebe ukoliko želimo da imamo bolju komunikaciju“, smatra Radosavljević.

Ipak, postavlja se pitanje, kao u svim anketama, koliko smo iskreni kada dajemo odgovore nepoznatim ljudima? Da li želimo da ulepšamo sliku o sebi ili odgovaramo iskreno? Da li da stoprocentno verujemo anketi ili u ono što vidimo kod sopstvene dece svakoga dana, a vidmo, s retkim izuzecima, da ona vrlo malo čitaju knjige, da se druže ali da manje razgovaraju a više gledaju u mobilne telefone, uz koje, nažalost, sazrevaju.

U nastavku pročitajte širu analizu ankete