VLASOTINCE – Lazar Stanković (62), penzionisani policijski inspektor iz Vlasotinca već 35 godina živi sa neizlečivom bolešću. Po svim životnim pravilima i medicinskim protokolima trebao bi da bude odavno na „onom svetu“ ali on odoleva i čak namerava da doživi stotu ili barem da poživi dok ne napiše knjigu „Ja i Njeno veličastvo – Leukemija“.

Daleke 1982.godine razboleo se od „akutne limfoplazme leukemije“ a  zatim se osam godina lečio citostaticima. Živ je, tvrdi on, samo zahvaljujući lekarima kojima bi javno dao „milion evra samo da ima i opet bi im ostao dužan“.

Lazaru ne smeta nadimak. Ne krije i da je ponosan što je medicinski fenomen.

“Nemojte pogrešno da tumačite, nisam ja pobedio leukemiju samo sam naučio kako da živim s njom. Još uvek su mi citostatici u kostima i svim telesnim šupljinama, ostao sam i bez kose, prevremeno sam morao da se penzionišem, ali, živ sam“, gotovo uzvikuje svoju odu životu ovaj Vlasotinčanin koga su svi otpisali kada se pre 35 godina razboleo.

“Razboleo sam se za tri dana. Prvog dana su počeli da mi krvare desni, drugog dana sam se gušio a trećeg su mi lekari u Vlasotincu otkrili da imam tuberkulozu. Međutim, rezultati krvi su pokazali da imam leukemiju i hitno sam dobio uput za lečenje u Beogradu“, prisetio se Laza dramatičnih trenutaka svog života.

“Kada sam saznao od čega bolujem plakao sam mesec dana. Pa, tek sam počeo da živim, nije mi se umiralo. Oženio se, dobio ćerku, supruga je bila trudna sa drugim. Leukemija je za mene bila smrtna presuda. Jedino što mi je bilo u glavi je da poživim dok mi se rodi drugo dete, ćerka Irena“.

Ne samo da je dočekao rođenje nego i udaju Irene i Isidore. Žao mu je što je ostao bez supruge Bosiljke koja mu je bila velika podrška tokom lečenja.

“Provesti osam godina u bolnici od toga dve na intezivnoj nezi, to je prosto trebalo izdržati i nijednog trenutka ne klonuti duhom. Nekoliko puta su me vraćali iz mrtvih, bio sam zamorče studentima ali bez profesora Ristića ili doktorke Čolaković teško da bi danas bio među živima. Gledao sam ih kao bogove jer oni to i jesu za mene“, priča Lazar koji sada povremeno odlazi na kontrole.

“Zdrav nisam, ali živ jesam, to je moj kompromis sa sudbinom…“, dodaje.

(Kraj)