Svake godine nedelju dana pred Vaskrs i dan u oči Lazareve subote devojčice sela Šaprance u Opštini Trgovište oblače narodnu nošnju i odlaze u Lazarice. Iako potpuno zaboravljen ovaj stari srpski običaj se, poput mnogih, i dalje neguje u pčinjskom kraju.

Pripreme za polazak u Lazarice one praktično počinju onog trenutka kada krenu od starijih žena da uče da pevaju lazaričke pesme koje će izvoditi ispred kuća domaćina u svom selu. Tada se iz ormara izvadi i pregleda narodna nošnja koju će toga dana obući.

Nekada su Lazarice, koje je obično činilo šest devojaka, ovaj običaj započinjale pre izlaska sunca, u petak pred Lazarevu subotu, označavajući na taj način buđenje prirode. Na sebi su imale najlepšu narodnu nošnju sačinjenu od opanaka,fute izatkane pervazom, košulje izvezene najlepšim vezom, vunene čarape i pojas. Sa sobom su nosile okićenu krošnju ispletenu od pruća, a u koju su im domaćice posle otpevane pesme stavljale jaja, a u opanak Lazara,najmlađeg člana ove družine, sitan novac.

Ovaj običaj završavao se sa zalaskom sunca i tada bi se Lazarice okupljale u dom najstarije devojčice među njima gde bi između sebe podelile prikupljena jaja  i novac. Ova jaja su u njihovim domovima obavezno fabana pred Vaskrs, a novac bi bio potrošen na potrebštine za ovaj veliki hrišćanski praznik.