RENOVIRAMO stan u najstarijoj zgradi u Lebanu, takozvanoj Đusinoj zgradi. Reč je  o  njegovom unuku  od ćerke koji živi sa suprugom i jednim detetom, a tu je i ćerka pokojnog doktora Đuse koja živi sa sinom i snajom, otkriva popularna Tamara Grujić ovonedeljni razlog boravka svoje ekipe u Lebanu.

J.M. Prvi put ste u Lebanu?

U Lebanu sam po prvi put, mada sam prolazila ali nikada nisam boravila. Ovde sam iz razloga što smo odlučili da  da jednoj porodici pomognemo, a sve ćete to moći da vidite u emisiju „S Tamarom u akciji“ uoči Božića.

J.M. Jeste li dobili pomoć od lokalne samouprave?

Centar za socijalni rad nam je preporučio ovu porodicu, od lokane samouprave u Lebanu imamo pomoć pri rehabilitaciji fasada, renoviranju ulaza, gelendera, vitralnog zida, zato što je recimo u ovoj zgradi celi ulaz propao, pa je u zgradi bilo vrlo hladno.

J.M. Koliko vas ispunjava humanitarni rad?

Kompletno, pošto u svom rodnom gradu  nisam 4 meseca godišnje. Posao je izuzetno lep i pošto je ovo predposlednja epizoda  u ovoj godini imamo samo još jednu da snimamo. U poslednjoj epizodi, koja će trajati malo duže, obići ćemo sve porodice da vidimo kako  sada žive  i taj obilzak se zapravo dešava ovih dana.  Imamo 16 porodica pa moramo sve da ih obiđemo. Pravo da vam kažem da mi je srce puno  zato što svi sijaju od volje da lepo žive.

J.M. Šta ste vi? Tamara novinarka, Tamara humanitarka ili Tamara menadžer?

„Sva tri zanimanja su moja profesija. Ja sam autor ovog serijala, producent, nabavila sam sponzore i napravila ugovor sa javnim servisom . Novinar sam već 20 godina. Baš sam se gradila u tom autorskom  smislu  da sam došla do emisije  koju volim, gde mogu da budem sama i svoj reditelji, da biram ljude sa kojima ću da  radim.  Humanitarni radnik je poenta ove emisije. Zasita mi je ispunjena želja ovim poslom i ovaj posao me ispunjava u potpunosti kao jedno ljudsko biće.

J.M. Koji su kriterijumi pri odabiru porodice?

Vrlo važno pravilo jeste da mi zaista građevinske radove radimo punih pet  dana, s tim što stan ili kuća moraju da budu nekako u stanju u kome možemo  da je saniramo sa svim pomoćnim radovima za pet dana. Dakle, bilo bi idealno  da je stambeni ili kućni prostor do 80 kvadrata površine, da je krov relativno u dobrom stanju, da ima vode i struje u kući. Mi nekada rešavamo problem  ukoliko i postoji bunar u dvorištu i povežemo kuću sa bunarom, ali dalje od toga ne možemo da idemo. Možemo da animiramo lokalnu samoupravu da nam pomogne  u tome da priključimo neku kuću koja nije blizu glavnog puta na gradski vodovod. Ali tu ne možemo da garantujemo. Takođe, lično volim da pomažem ljudima koji imaju više članova porodice i koji žele da ostanu  da žive tu gde im mi radimo kuću. Da znamo da će nekoliko genaracija  da se podigne  i budu dobri ljudi. Uslov je i da porodice poseduju čist vlasnički list ili čisto nasledstvo.

J.M. Koju ćete istorijsku znamenitost iz Lebana predstaviti milionskom auditorijumu?

Napravićemo jednu divnu priču o Caričinoim gradu i još jednu divnu priču sa Kulturno umetničkim društvom „Jabalaničko kolo“. Sa njima ćemo ići u obilazak sela u opšini Lebane, da saznamo po kojoj je legendi  to selo dobilo ime. Posetićemo i udruženje žena „Ruža“ koje se bavi ljudskim umotvorinama i šta tu prave u njihovm udruženju.

J.M.Malo ste duže na jugu Srbije. Kakve utiske nosite?

Opšti utisak je da je jug Srbije temperamentan, da ima dobru kuhinju, poznati su kulinari. Divan i srdačan narod, željan nekog sadržaja i zaista nam je mnogo lepo ovde.

J.M. Koliku vam podršku pruža vaša porodica?

Nikada ne bih mogla da uspem u ovom poslu da nemam divan brak. Da si recimo 9 meseci van kuće  na terenu a da ti je suprug kući. Udata sam, moj suprug Vuk je sa mnom u ovom poslu bavi se producenstvom i završio je fakultet. U ovaj projekat smo ušli  zajedno pre godinu dana. Prvi serijal nam je bio na Kosovu, drugi i treći će biti na jugu Srbije. Taj treći počećemo da  snimamo na proleće jer ovde ima zasita dobrih priča, interesantnih ljudi a i teritorija juga Srbij je četiri puta veća od severa Kosova. Na Kosovu smo radili kod 12 porodica, jug Srbije sada 16 i na proleće 14 epizoda, odnosno porodica. Sa suprugom Vukom smo osnovali producentsku kuću, radimo  naravno zajedno i naravno da mi je njegova pomoć od krucijalne važnosti.

J.M. Kada ste bili najtužniji a kada najsrećniji adaptirajući kuće i upoznavajući ljude i njihove sudbine?

Najtužnija sam kada nažalost ne možemo  dobro da  proverimao porodicu pa na kraju utvrdimo da nije bila prava priča za nas da ljudi ne umeju da cene ono što smo za njih uradili, ili da ne možemo da sakupimo dovoljno sredstava,  i da ne mogu da ispunim njihova očekivanja.  A najsrećnija sam naravno ovih dana kada vidim da smo pomogli ljudima. Drago mi je kada ostanemo u kontaktu  sa porodicom, kada nam se javljaju sa lepim vestima, recimo proširio porodicu,  neko dete diplomiralo, neko se oženio. Da ti ljudi od trenutka  kada smo mi bili kod njih žive zaista dobro i srećni su.

J.M. Da li Tamara pusti i po koji suzu?

Ovaj posao posmtaram kao profesiju. Suzdržim se zato što uvek imam u glavi i znam kako će ta kuća da izgleda kada bude adaptirana. Ne plačem ja nego plaču oni od sreće. U ovom serijalu desilo se dva- tri puta da su pošle suze na useljenju  i bilo je veoma potresno. Najteže mi je bilo na useljenju, a u pitanje su dve devojčice.

J.M. U Lebanu ima mnogo porodica koje žive u teškim uslovima

Itekako bi volela da na proleće ponovo budemo ovde u Lebanu. Iz Lebana nosimo predivne utiske jer su ljudi  srdačni, hrana je super, divno smo primljeni. Jedna mala i siromašna opština  koja je vrlo organizovana sa kojom nismo imali nijedan problem.  Ljudi iz lokalne samouprave, pa i vi iz medija imali ste strpljenja da me čekate skoro ceo dan i vašoj medijskoj kući želim mnogo uspeha u radu, pravi ste profesionalci.

Vukašin Stevanović