LEBANE – Pustovanje vune starija je tehnika od tkanja, a Jasmina Terzić (44) savladala je zahvaljujući programima prekvalifikacije koje organizuje Nacionalna služba zapošljavanja. U veštim Jasminim rukama vuna postaje materijal od kojeg pravi najoriginalnije predmete, kape, šešire, torbe, patošfne, nakit.

Nema šivenja, niti rubova, a ni rok tajanja, sve se boji materijalima iz prirode. Jedini problem ovoj ženi, koja je posle propasti fabrike tepiha „Niteks“ u Medveđi, 18 godina čekala posao, je što ne može da dođe do tržišta.

Mesec dana Jasmini treba da pažljivo oblikuje šešir koji bi mogao da zadovolji i dame sa najistančanijim ukusom. Sama pere vunu, zatim je češlja, nosi kod vunovlačara a onda sapunjavom vodom i rukama spaja sloj po sloj vune unakrsno poređan.

Najpre nežno, a onda sve čvršće, presuje „pustuje“ vunu. Sve je u pravom smislu ručni rad kao što se radilo i pre par hiljada godina dok još nije napravljen razboj za tkanje.

„Ovako obrađena tkanina je praktično neuništviva. Može se naravno prati na nižim temperaturama i kao svaki predmet od vune zaštiti od moljaca“, priča Jasmina koja pored jednog majstora iz Subotice ima zvanični sertifikat da je savladala ovu veštinu.

“ Tkala sam tepihe 10 godina a onda su nas poslali na plaćeni odmor i nikada se više nismo vratili u fabriku. Radila sam „na crno“ u Austriju ali dok sam u Medveđi čekala da mi rođaci srede papire zaljubila sam se u mog supruga Dejana. Sada smo jedna srećna ali i porodica bez prihoda. Zato se rado prihvatam svakog posla. Kada ne pustujem vunu, šijem i radim sitne prepravke. Svaki dinar mi je veliki kao kuća“.

Jasmina bi od svoje veštine mogla solidno da živi ali nema kome da ponudi ove unikatne predmete. Pokušava preko udruženja „Ruža“ i preduzetnika početnika da plasira svoje proizvode.

„Stranci ne pitaju za cenu jer znaju koliko ovo vredi. Menadžerka jedne strane donatorske kuće koja je boravila u Lebanu platila je torbicu za laptop 9 hiljada dinara a da nije ni trepnula. Međutim, teško je nekome prodati šešir za 5 hiljada dinara ili torbicu za 2,5 hiljada dinara“. priča Jasmina Terzić.

(Kraj)