NIŠ – Nepotizam, hiperprodukcija i negativna selekcija kadrova, glavni su uzroci zbog kojih dobri studenti medicine decenijama posle diplomiranja ne mogu da nađu posao.

Iako su završili težak i odgovoran fakultet prinuđeni su da prihvate poslove sa srednjom školom, na kioscima, u pekari ili da kupe kartu u jednom smeru ka nekoj od zemalja Evropske unije.

Na još uvek aktuelnom konkursu za prijem osam lekara specijalista javilo se njih 132 što je manji odziv od očekivanog. Jedan od razloga je što su se tražili specijalisti, zvanja do kojeg se teško dolazi jer je potrebno radno iskustvo i godine učenja i polaganja ispita. Drugi bi, prema rečima naših sagovornika, mogao biti to da su konkursi izgubili smisao, odnosno, niko više u njih ne veruje.

Nataša Minčić (47) studije je završila u roku sa prosekom 8,8 i jedna je od 373 sa evidencije. Nažalost, stalni posao u struci nije mogla da dobije punih dvadeset godina iako je to pokušavala.

– Umesto da budemo ponos države mi lekari bez posla smo gubitak za državu – kaže Nataša koja pokušava na sve moguće načine da se bavi profesijom koju voli. – Javljala sam se na sve konkurse, radila i kao profesor, u Medicini rada, volontirala… A svi konkursi su se sveli na veze po rodbinskim ili političkim linijama.

Zbog nepotizma ogorčena je i Biljana Gligorov Stevanović (32), koja radi kao inkasant u „Parking servisu“. Taj posao je dobila jer su se sažalili na njenu sudbinu, pošto je rodila hendikepiranu devojčicu. Trenutno je na porodiljskom i prima mesečno 7.400 dinara. Kaže da neke njene koleginice prodaju lubenice na pijaci.

– Sve se završi u krugu profesorske dece. Oni ne dolaze na predavanja i vežbe i tek ih vidimo u belom mantilu na nekoj klinici. Da li slučajno među nezaposlenima nema nijedno dete profesora Medicinskog fakulteta? Kao neko ko dolazi iz Surdulice, ja nisam imala šanse. Učila sam i bila među najboljima, a pritom sam se patila po domovima i sa bezdušnim gazdaricama – kaže Biljana.

U sličnoj situaciji su i lekari sa iskustvom kakva je Jasmina Vukovljak (59) koja je posle 28 godina radnog staža ostala bez posla 2007. kao tehnološki višak u Vojnoj bolnici.

– Mladima traže iskustvo, a nas sa iskustvom gledaju kao otpisane. Ne osećam se tako, jer lekar možeš biti do kraja života. Ne odustajem od toga da odem u penziju kao lekar, a ne kao neko ko čeka milostinju – kaže ova lekarka opšte prakse.

LEKAR Bojana M. (34) uložila je već hiljadu evra na učenje nemačkog jezika. Poslodavci u Nemačkoj sada traže napredno, a ne osnovno znanje. – Toliko je velika ponuda da su pooštrili kriterijume. Odlazim za koji mesec i ne bih odustala kada bi mi sutra ovde ponudili posao. Svega mi je dosta. Toliko sam bila očajna da sam htela da se prekvalifikujem u pekara, što je časno zanimanje, ali gde su meni otišle godine školovanja – kaže Bojana.

(Kraj)VEČERNJE NOVOSTI