O Natalija Arsenović Dragomirović, nekada poznatoj, lepoj, nadmenoj i iznad svega pametnoj ženi književnici, Milan Ž. Trajković pisao je još kao student istorije, a potom izdao i knjigu, kojom je kroz lik autorke “Leskovčanin u Parizu”, još jednom podsetio da je Leskovac bio Evropa i u vreme Obrenovića.

Milan Ž. Trajković, master istoričar, pripada grupi mladih srpskih naučnih radnika

“Natalija Arsenović Dragomirović uspela je da se izdigne i da bude zapamćena u istoriji Leskovca kao prva žena pisac pozorišnih komedija. Njeno delo „Leskovčani u Parizu“ napisala je dok je boravila u Parizu. Njeni zemljaci, Leskovčani, posećivali su je u njenom domu, pa je ona imala prilike da od njih sazna kako su se snalazili.Mogla je na licu mesta da sagleda sudar modernog sa arhaičnim, različite etičke norme, različite kulture i nosioce tih kultura. Pored ove komedije napisala je i dela „Bisernu Kneginju“, „Udaj mi ženu“, „Kapetan Milan“ i započela je komediju o poznatom leskovačkom predratnom advokatu i narodnom poslaniku pod nazivom „Toške“”, priča za Jugmediu Trajkoivć.

Natalija je prvo dete poznatog leskovačkog jorgandžije Tase Đorđevića, zvanog Tasa Baba i Jelene. Rođena je u Pop Milunovom (Kekinom) sokačetu, sada ulica Vladimira Nazora broj 2, u širem centru grada. Imala je sestru Julu i dva brata Božidara i Vladu.

O ovoj zanimljivoj Leskovčanki, koja je obeležila deliće dve epohe, i čiji je život dostajan filmske trake, pročitajte više na Leskovačkim vestima

Milica Ivanović