Naslov vam praktično sve kaže, ali da uđemo mi u detalje, dan je takav, vreme je takvo, dajmo sebi oduška, ali i pređimo odmah na stvar. Pre mnogo godina, možda 500, ali da kažemo, u davna vremena, živela je, među nama svima, dobro, ne nama, ali našim kurđelima i skurđelima, žena neopisive lepote i dobrote. Tolike lepote da je ostavljala sve one koji su je videli bez reči i sa pogledom u pod, zaklanjajući sjaj sunca i belinu snega, kako su neki kasnije prenosili s kolena na koleno.

Međutim, ono što oni tada nisu znali o ženi koja je slobodno hodala među svima izazivajući želju, ali ujedno i strah, bilo je da je njena lepota u stvari zaklanjala njene moći.

O moćima tek je teško pričati i doći do podataka jer malo je onih koji su sa njom zaista pričali i doživeli dovoljno dugo da to iskustvo prenesu, dok je više onih koji su se sa njom sreli i napravili prećutni dogovor. I to ne klasičan prećutni dogovor, nego dogovor u kome će se nešto loše desiti onome ko o njenim moćima ili imenu ikad progovori.

Putovala je po celom svetu, ima onih koji veruju da i dan danas živi među nama, ili da je na pretke prenela moći.

Gde je živela, gde se prvi put pojavila, gde se pročulo za priču, gde sad živi i kako se zvala, ili zove?

E, ali ozbiljno, nemojte nikome reći… iz bezbednosnih razloga. Naravno da se pročulo u Vlasotincu! Pa takva lepota, dobrota i neverovatna priča. Ovde je originalna priča o Sizifu nastala, te neće o Sudbini! Da, zvala se Sudbina i da, i dalje se veruje da živi i šeta svoje moći među svima.

Smem da kažem njeno ime jer u neko doba, pre mnogo godina, ali na današnji datum, živeo je čovek kojeg je srela i koji je opčinjen njenom lepotom, ali ne saginjući glavu pred njom, poželeo želju. Naravno, zaintrigirana željom, ali i dalje zainteresovana za prećutni dogovor, tada već tradicionalni, pitala ga je da joj želju i otkrije. Njegova želja je bila da mu 13. ne bude baksuzan broj, već da mu Sudbina dozvoli da ga podeli sa dragim ljudima kao svoju, srpsku Novu godinu i da je kao takvu i proslavi, ali da mu ne oduzme želju na koju ima pravo u ponoć.

Neki kažu da je poželeo da je prati u njenom putešestviju, neki kažu da su živeli srećno do kraja života, neki pričaju da je Sudbina rodom iz Vlasotinca, neki kažu da je sve na svetu samo priča, a da se razlikuju nivoi verovanja u priču i da oni određuju sreću!

Jedno je sigurno, rekla sam vam da nećete verovati, ali za slučaj da imate neke sumnje, još jednom srećna, ovaj put, srpska Nova godina. Neka vam bude sudbinski-bajkovita!