Jugoistok Srbije je pun još uvek neotkrivenih prirodnih lepota koje su sticajem okolnosti, zbog korona virusa, tek sada, kada smo duboko zagazili u dvadeset prvi vek, postale zanimljive mnogim putnicima, planinarima, fotografima, ljubiteljima prirode…

Valoviti predeli, puno kanjona, reka, jezera, vrhova, autentičnih sela na velikim nadmorskim visinama. Zar to nije dovoljno?

Mnogi planinari sa juga Srbije pohodili su Besnu kobilu, Dukat kod Bosilegrada, planine oko Vlasine.

Međutim, negde između pomenutih planina i vrhova nalazi se prava lepotica. U pitanju je Zladovačka planina blizu Vranja.

Planinarskih staza je puno, neke su markirane, druge je moguće napraviti prateći kolske puteve, staze… Početak pešačenja može biti kod sela Sveti Ilija, na nadmorskoj visini oko 1300 metara, dok je najviši Zelenčev vrh na visini preko 1700 metara. Ono što je najbolje može da opiše ovu planinu je – pogled.

Dakle pogled koji se pruža na više vrhove koji su u ovo doba godine pod snegom. Nema guste šume koja bi smetala u pogledu na, najpre, Šar planinu i snežni vrh Ljuboten ka jugozapadu, potom na Besnu kobilu, Vardenik, Milevske planina ka severu i severoistoku i na kraju Osogovske planine na granici Bugarske i S. Makedonije.

Hladovinu možete pronaći na delu staze koja prolazi kroz ili tik pored četinarskih šuma. A kružnom stazom od sela Novi Glog preko vrha Koćurac i nazad ka selu Nova Brezovica se totalno menja pejzaž, te ulazi u gustu listopadnu šumu i na kraju dolazi do reke Koćurice gde je pravo uživanje praviti odmor i uživati u pogledu na mini slapove ove reke.

Nepregledna prostranstva, valoviti kraj,  dobar pogled i disanje punim plućima su više nego dobra preporuka za odmor od grada i jedan vikend sa porodicom ili prijateljima u ovom još uvek mnogima nepoznatom kraju Srbije.