Tačno 768 mesta čeka na svršene srednjoškolce u visokoobrazovanim ustanovama i fakultetima u gradu na Veternici.
Za mesto na državnom Tehnološkom fakultetu moći će da se izbori 120 budućih studenata, dok na privatnom FIMEK-u ima mesta za tačno 100 brucoša. Visoka tehnološko umetnička strukovna škola ove godine upisuje 49 studenata na budžetu i 15 onih koji će morati da plaćaju svoje školovanje, dok će Visoka poslovna škola strukovnih studija ove godine upisati 484 studenata, a njih 120 će moći da se školuje na račun države.
Za razliku od onih koji će biti na budžetu ostali će morati da za školarinu izdvoje od 50.000 do 150.000 dinara.
Naravno, najskuplji je privatni FIMEK gde je školarina, i to smanjena 20% za sve studente, iznosi 1.200 evra, dok se na Visokoj poslovnoj, zavisno od studijskog programa, kreću od 49 do 55 hiljada dinara.
Ako je sudeći po prošlogodišnjim bodovima za upis, najveća konkurencija se očekuje upravo na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija gde se u proseku za jedno mesto bore dva studenta.
„Svi studijski programi Škole su inovirani i koncipirani u skladu sa evropskim obrazovnim standardima i zahtevima tržišta rada, a na osnovu neposredne saradnje sa sektorom privrede. Tokom studija, studenti stiču znanja iz oblasti ekonomije, menadžmenta, tehnologije i informatike, a svoje kompetencije i profesionalne veštine mogu nadograđivati učešćem u različitim programima stručne prakse u zemlji i u inostranstvu“, ističu u ovoj Školi.
Na leskovačkim svršenim srednjoškolcima i njihovim roditeljima je, na kraju, da se odluče da li će školovnje nastaviti u velikim gradovima na popularnijim fakultetima i smerovima ili će se odlučiti na štednju i diplome steći u rodnom gradu, za koje prema navodima stručnjaka ne treba nostrifikacija ukoliko ih život nanese u neki od evropskih gradova.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Ако завршиш ништа, добијаш ништа! Информације су данас доступне свима, и веома је паметно уписати нешто што има перспективу. Ово набројано овде нема перспективу и овде и у иностранству.
Stvarno mi je vazna analiza sta je najtrazenije i kako se dolazi do posla i koliko ga placaju. Sve koje znam sa tehnoloskog rade nesto izvan struke, a tek sa poslovnom to sluzi da se politicki uguraju. Sta je sa ekonomistima, pravnicima, biologicarima, lingvistima, zurnalistima, matematicarima, informaticarima, fizicarima. Znam da je tesko, ali ove analize zasluzuje dobar deo intelektualnih citaoca, koji nisu u bunaru zvanom Leskovac, vec zele da steknu vise informacija za svoju decu, koja bi trebalo da se vrate da rade u Leskovcu. Znam da je ovo lokalni portal, ali makar za Nis imate mogucnost da saznate. Mi moramo otvoreno da kazemo ono sto na ulici svi govore. Podsmevaju se i tehnoloskom i visokoj i fimeku. Retko ko je osvetlao obraz znanjem posle skolovanja na tim ustanovama.
Svaki profesor, mentor diplomcu zna gde se zaposlio njegov student. Pitajte redom, reci ce vam da za njih nema mnogo mesta. I treba da kazu gde rade, ako rade, od grada do grada, ili sta rade, ako ne rade u struci, ili koliko njih zavrsi na birou bez nade da radi ista. Intervjuisite sefove katedri.
Tehnoloski fakultet
Tehnoloski fakultet je jedan od najtezih(pogledajte bar program studija pre „pljuvanja“).Na svakom fakultetu ima odlicnih,prosecnih i losijih studenata,a mnogo je razloga zasto neki odlicni ucenici ne idu na studije van Leskovca.Kao sto je slucaj i sa drugim fakultetima,radice uglavnom oni sa vezama a neko ce uspeti i samostalno,uz dosta testova i faktor srece. Potencijalna radna mesta su u: Actavisu i sl.kompanijama,nekoliko odeljenja gradske uprave,inspekcijama,Zavodu za javno zdravlje,srednjim skolama,na samom fakultetu,itd.(izvor: pravilnici o sistematizaciji radnih mesta odgovarajucih ministarstava i ustanova).
Jeste. A imena eminentnih strucnjaka koji su zabelezili zapazene rezultate su? Pa mi ni za uspesnog arhitektu nismo culi u Leskovac. Za sve gradjevince se vezuje provizija, korupcija. Najstrucniji ekonomsiti su upropastili Leskovac, a pravnici ga odveli u bezakonje. Naucno je dokazano da smo sto juznije to tuznije, jer vredne nismo cenili, pa nam odlaze i danas.
Izvinite, al ja necu NN garancije, hocu jedno lepo pitanje nekom sa imenom i prezimenom, dal je dr ili je pr, nebitno, mozda je zaposlen u NSZ, a moze i neko zapolen ko je zavsio te fakultete, dakle neko ziv, ne virtuelan, da bude kredibilan. To nije za u komentar. To je za u vest. Onu istrazivacku. I to treba da radi kompetentno lice, dakle zvanicno novinar, ne mi ovde.
Ali ljudi vole da pricaju o stvarima u koje nisu upuceni,misle stereotipno,i svaki pokusaj da se argumentovano uvere u suprotno je Sizifov posao.
I taj Siziv li je diplomirao na tehnološki?