Tokom pet dana trajanja Festivala STRINGS, Leskovac postaje mala muzička prestonica Balkana. Ulice i trgovi ispunjeni su zvucima violina, viola, čela i kontrabasa. U večernjim satima, Leskovčani imaju retku privilegiju da besplatno uživaju u vrhunskim klasičnim i džez koncertima, kao da su u najpoznatijim svetskim dvoranama, od bečkog Musikvereina, preko londonskog Royal Albert Halla, do njujorškog Carnegie Halla.
Od Šuberta i Mocarta, do savremenih kompozitora i džez improvizacija, uz mlade talente i proslavljena imena, STRINGS svake godine potvrđuje status najprestižnijeg muzičkog festivala na jugu Srbije.
Kako je sve počelo: Strings kao letnja škola
A sve je počelo pre trinaest godina, kao letnja škola za decu koja sviraju gudačke instrumente, u okviru Leskovačkog kulturnog centra (LKC).
“Ideja je potekla iz potrebe da deca iz Leskovca, koja pohađaju Muzičku školu, dobiju dodatne mentore i mogućnost rada sa vrhunskim umetnicima, jer su roditelji dotad morali da angažuju privatne profesore iz Niša, što su mogli da priušte samo imućniji”, priseća se Saša Stevanović, muzički urednik u LKC-u, tada direktor ove ustanove.
Za ovaj problem čuo je od roditelja svojih učenika, iako je svojoj deci, danas diplomiranim muzičarima, već bio obezbedio mentore.
Naziv STRINGS (“žice” na engleskom), nastao je sasvim spontano, kao radni naziv, ali je ostao zaštitni znak festivala.
“Koleginica mi je u žurbi rekla da škola mora imati ime. Izgovorio sam prvu reč koja mi je proletela kroz glavu – STRINGS. I tako je ostalo do danas. To ime sa ponosom izgovaraju i publika i umetnici širom sveta”, kaže za Jugmediu Stevanović.
Letnja škola muzike počela je sa skromnim sredstvima od 100.000 dinara iz gradskog budžeta i idejama koje su rasle zajedno sa školom. Ideja je bila da se škola održava leti, kada su profesori na raspustu. Prvi edukatori bili su Boža Saramandić, profesor violončela, i Goran Kentera iz Novog Sada. Za kotizaciju od 5.000 dinara, deca su dobijala pet besplatnih časova sa vrhunskim umetnicima.
“Radili su predano i povezano, i bili su, kako smo primetili, veoma zadovoljni”, kaže Stevanović.
Put od tri klase do stotinu umetnika
Od tri klase i dvanaest polaznika na prvoj školi, za pet do šest godina dostigli su broj od preko 90 učenika, ne samo iz Srbije, već i iz okolnih zemalja. Broj umetnika i edukatora rastao je svake godine, a već tada su se javile ideje o pravom gudačkom festivalu.
“Ksenija Lukić iz Berlina priključila nam se kao entuzijasta, pa smo uveli solo pevanje – glasne žice, i klasu gitare. Pridružuje se i Rade Pejčić, dirigent iz Leskovca i profesor na Muzičkoj akademiji u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. On osniva i Omladinski kamerni orkestar”, priseća se Stevanović.
Vremenom su oformljene klase za sve gudačke instrumente: dve klase violina, viola, dve violončela, klasa kontrabasa (koju vodi Ljubinko Lazić iz Srpske filharmonije), a tu je i profesor viole Panta Veličković.
“Tada prelazimo 90 polaznika Letnje škole. Već smo postali prepoznati u regionu”, kaže Stevanović.
Od letnje škole do prestižnog festivala
Prava prekretnica desila se pred šestu Letnju školu, kad su kroz STRINGS prošli edukatori iz Amerike i desetak evropskih zemalja, uključujući Rusiju i Ukrajinu.
Konačna odluka o festivalu “pala” je dolaskom Valerija Sokolova, profesora violine iz Ukrajine, koji živi i radi u Nemačkoj, a diplomirao je u Londonu. Sokolov je došao na predlog mladih i afirmisanih muzičara, a ubrzo je STRINGS postao međunarodni festival i letnja akademija muzike, koji se svake godine održava u avgustu i postaje “hrana za dušu” za ljubitelje klasične i džez muzike.
Tih pet dana godišnje, Leskovac diše u ritmu gudačkih žica i džez improvizacija. Grad postaje mesto susreta umetnika, talenata i publike, tačka na kulturnoj mapi Srbije gde muzika dobija prednost nad svakodnevicom. Koncerti, majstorske radionice, izložbe, edukacije mladih talenata – STRINGS je više od festivala, to je festival ideja, susreta, inspiracije.
“Vrlo sam srećan što smo imali priliku da ugostimo velike umetnike u Leskovcu, ali još više me raduje što je publika mogla besplatno da uživa u koncertima, bez ulaznica, bez dinara. Doveli smo muziku u njihove domove. To su ozbiljni izvođači i edukatori, podržao nas je i Ivan Jeftić, poznati kompozitor i akademik, koji i danas rado dolazi na festival”, kaže Stevanović.
Više od festivala – izazovi i uspeh
Na početku je to bio isključivo gudački festival, ali su se, u dogovoru sa internacionalnim umetnicima, otvorili i za džez i izvornu muziku. Koncert Amire Medunjanin iz Sarajeva, koja je pevala tradicionalne pesme sa juga Evrope, napunio je salu do poslednjeg mesta.
“Postoji samo dobra i loša muzika, a mi biramo dobru. Ko jednom dođe na STRINGS, uvek želi da se vrati”, ističe Stevanović.
Posebno se pamti gostovanje Valerija Sokolova, koji svira u najprestižnijim dvoranama sveta, ali Leskovac i njegov južnjački duh ga vezuju za ovaj festival. “Neverovatno je koliko su te muzičke veličine skromne. Sokolov daje celog sebe, ali kad ga zamolimo da donosi odluke, odbija: ”Pustite me da radim sa mladima i da sviram”.
Za STRINGS su vezana i druga velika imena: Danjan Saramadić, Tamara Tanasković, Jovana Pavlović, Jovica Ivanović, Miroslav Nisić sa grupom “Uvaga”, a drugi put je nastupao sa flautistkinjom iz Jermenije koja uz bitboks izvodi flautu. Svoj koncert imao je i pokojni Mateja Dedić.
Nova vremena, novi izaz
Posle korone, entuzijazam je opao, materijalni zahtevi porasli, a ove godine, zbog kašnjenja sredstava Ministarstva kulture, edukacije su izostale i sav teret je pao na grad Leskovac. Ipak, zahvaljujući lokalnoj samoupravi i ekipi iz LKC-a, festival je održan na visokom nivou.
Na ovogodišnjem festivalu su svirali, između ostalih, Valerij Sokolov, čuli su zvici čembala, preteče klavira, The Bestbeat (bitls tribute bend), gde je otvoreniprostor bio prepun, a mladi kompozitor Nikola Lekić ostavio je poseban ustisak kao dirigent svoje premijerne kompozicije, pisane specijalno za STRINGS. Sve to ostavilo je snažan utisak na publiku.
Ali STRINGS je više od festivala: to je, pre svega, vizija, upornost i posvećenost ljudi poput Saše Stevanovića Lenona, njegovog idejnog tvorca, i sadašnje direktorke LKC-a, Sanje Conić. Bilo je mnogo prepreka, ali sada su Leskovac i Srbija nezamislivi bez ovog jedinstvenog festivala.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
