Natalija Cakić i Đorđija Ranđelović, učenice srednjih škola u Leskovcu, nedavno su učestvovale u Zimskom kampu na Vlasinskom jezeru, gde su se bavile temama aktivizma, medija i pisanju projekata. Kroz svoje učešće u ovom kampu, ove devojke osvetlale su izazove sa kojima se suočavaju mladi u svom gradu, ali i potencijale za promene koje bi mogle poboljšati njihov svakodnevni život.

Đorđija Ranđelović učenica druge godine Gimnazije Leskovac kao jedan od glavnih problema koji vidi u svom okruženju je nedostatak kulturnih sadržaja.

“Prvo, postoji ogroman promašaj što se tiče kulture, jer retko koji profesor iz škole će da uzme dete i kaže “ajde da idemo do muzeja, biblioteke, spomenika…”. Vrlo malo je izleta na pojedan dan, čisto da se obiđe, na primer, Ćele kula u Nišu ili neke bliske destinacije, za koje moja generacija najviše uopšte ne zna da postoje. Tako da je to veliki propust, mada ni naše generacije nisu zainteresovane baš toliko za to“, smatra Đorđija.

Sličnu misao iznosi i Natalija učenica treće godine Trgovinsko-ugostiteljske škole, koja smatra da Leskovac zaslužuje više kulturnih događaja za mlade.

Natalija Cakić i Đorđija Ranđelović, učenice srednjih škola u Leskovcu, nedavno su učestvovale u Zimskom kampu na Vlasinskom jezeru, gde su se bavile temama aktivizma, medija i pisanju projekata. Kroz svoje učešće u ovom kampu, ove devojke osvetlale su izazove sa kojima se suočavaju mladi u svom gradu, ali i potencijale za promene koje bi mogle poboljšati njihov svakodnevni život.

Đorđija Ranđelović učenica druge godine Gimnazije Leskovac kao jedan od glavnih problema koji vidi u svom okruženju je nedostatak kulturnih sadržaja.

“Prvo, postoji ogroman promašaj što se tiče kulture, jer retko koji profesor iz škole će da uzme dete i kaže “ajde da idemo do muzeja, biblioteke, spomenika…”. Vrlo malo je izleta na pojedan dan, čisto da se obiđe, na primer, Ćele kula u Nišu ili neke bliske destinacije, za koje moja generacija najviše uopšte ne zna da postoje. Tako da je to veliki propust, mada ni naše generacije nisu zainteresovane baš toliko za to“, smatra Đorđija.

Sličnu misao iznosi i Natalija učenica treće godine Trgovinsko-ugostiteljske škole, koja smatra da Leskovac zaslužuje više kulturnih događaja za mlade.

„Recimo, u gradu bi moglo da se organizuje više kulturnih događaja, neke predstave koje bi zapravo zanimale mlade, filmovi koji su popularni trenutno, takođe neki pab kviz ili slična radionica koja bi privukla mlade“, kazala nam je Natalija.

Mesta na kojima se mladi mogu okupiti, kažu, uglavnom su kafići i javna mesta, ali to nije dovoljno za razvoj njihove kreativnosti i angažovanja.

Đorđija se dalje osvrće na nedostatak prostora i organizacija koje bi mlade povezale i omogućile im da se angažuju.

Smatra da bi postojanje Kancelarije za mlade, koja bi omogućila mladima da donose odluke i pišu zahteve za potrebe koje su specifične za njihovu generaciju, značajno poboljšalo situaciju.

„Manjak je to što nema, na primer, Kancelarije za mlade gde bi mladi mogli da se okupljaju, da donose neke odluke, pišu zahteve za nešto što je njima lično potrebno, jer su mladi poprilično nečujni, ignorisani od strane društva, a i oni lično ne pokušavaju da se izbore za tu neku čulnost“, objašnjava Đorđija.

Iako mladi u Leskovcu nailaze na mnoge prepreke u pokušaju da ostvare svoje ideje, oni ne odustaju od svojih snova i angažovanja.

Natalija, na primer, ističe da bi volela da u medijima čita o uspesima svojih vršnjaka.

“Meni iskreno zanima aktivizam, kako funkcionišu mediji i zanima me da naučim kako se pišu projekti”, istakla je Natalija i da je to upravo razlog njene prijave za kamp na Vlasini.

Đorđija je saglasna sa njom i dodaje da misli da bi to donelo neku motivaciju ostalima koji bi čitali da se i oni pokrenu, urade nešto novo.

Njihova želja da se bave aktivizmom, posebno u oblasti ekologije i društvenih problema, već je započela.

Na primer, oni su, zajedno sa drugim mladima iz Brestovca, organizovali inicijative kao što je postavljanje kanti za otpatke, jer lokalna samouprava nije reagovala na zahteve mešdodaje.

Natalija napominje da su u Brestovcu postavljali i kante za đubre, kad recimo lokalna samouprava to nije htela i radili slične humorističke skečeve na temu problema.

Jedan od ključnih problema koji se ponovo pojavljuje u razgovoru sa mladima iz Leskovca je nedostatak fakulteta.

Iako Leskovac ima Tehnološki fakultet i Visoko-poslovnu školu, mnogi mladi moraju da se sele u veće gradove zbog fakultetskog obrazovanja, što im oduzima mogućnost da ostanu u svom rodnom gradu i doprinesu njegovom razvoju.

Međutim, uprkos svim izazovima, mladi iz Leskovca nisu obeshrabreni.

Natalija i Đorđija smatraju da postoji potencijal za promene, ali da treba više inicijativa i angažovanja s njihove strane i sa strane lokalne zajednice.

„Recimo, u gradu bi moglo da se organizuje više kulturnih događaja, neke predstave koje bi zapravo zanimale mlade, filmovi koji su popularni trenutno, takođe neki pab kviz ili slična radionica koja bi privukla mlade“, kazala nam je Natalija.

Mesta na kojima se mladi mogu okupiti, kažu, uglavnom su kafići i javna mesta, ali to nije dovoljno za razvoj njihove kreativnosti i angažovanja.

Đorđija se dalje osvrće na nedostatak prostora i organizacija koje bi mlade povezale i omogućile im da se angažuju.

Smatra da bi postojanje Kancelarije za mlade, koja bi omogućila mladima da donose odluke i pišu zahteve za potrebe koje su specifične za njihovu generaciju, značajno poboljšalo situaciju.

„Manjak je to što nema, na primer, Kancelarije za mlade gde bi mladi mogli da se okupljaju, da donose neke odluke, pišu zahteve za nešto što je njima lično potrebno, jer su mladi poprilično nečujni, ignorisani od strane društva, a i oni lično ne pokušavaju da se izbore za tu neku čulnost“, objašnjava Đorđija.

Iako mladi u Leskovcu nailaze na mnoge prepreke u pokušaju da ostvare svoje ideje, oni ne odustaju od svojih snova i angažovanja.

Natalija, na primer, ističe da bi volela da u medijima čita o uspesima svojih vršnjaka.

“Meni iskreno zanima aktivizam, kako funkcionišu mediji i zanima me da naučim kako se pišu projekti”, istakla je Natalija i da je to upravo razlog njene prijave za kamp na Vlasini.

Đorđija je saglasna sa njom i dodaje da misli da bi to donelo neku motivaciju ostalima koji bi čitali da se i oni pokrenu, urade nešto novo.

Njihova želja da se bave aktivizmom, posebno u oblasti ekologije i društvenih problema, već je započela.

Na primer, oni su, zajedno sa drugim mladima iz Brestovca, organizovali inicijative kao što je postavljanje kanti za otpatke, jer lokalna samouprava nije reagovala na zahteve mešdodaje.

Natalija napominje da su u Brestovcu postavljali i kante za đubre, kad recimo lokalna samouprava to nije htela i radili slične humorističke skečeve na temu problema.

Jedan od ključnih problema koji se ponovo pojavljuje u razgovoru sa mladima iz Leskovca je nedostatak fakulteta.

Iako Leskovac ima Tehnološki fakultet i Visoko-poslovnu školu, mnogi mladi moraju da se sele u veće gradove zbog fakultetskog obrazovanja, što im oduzima mogućnost da ostanu u svom rodnom gradu i doprinesu njegovom razvoju.

Međutim, uprkos svim izazovima, mladi iz Leskovca nisu obeshrabreni.

Natalija i Đorđija smatraju da postoji potencijal za promene, ali da treba više inicijativa i angažovanja sa njihove strane i sa strane lokalne zajednice.