Veroučitelj i samohrani otac Dalibor Cvetković iz sela Guberavac kod Leskovca je tokom svog sedmogodišnjeg humanitarnog rada usrećio mnogo siromašne dece i porodice, prevozeći svojim automobilom „hyundai matrix“ pomoć i do najudaljenijih tačaka na mapi grada na Veternici, proizveden 2004. godine, ali je stari četvorotočkaš, posle niz popravki jednostavno – crko.

To se desilo juče, Dalibor je svoju muku preneo na svoj fejsbuk profil, a već danas na Božić, humanitarcu, uz čiju pomoć se i kuće obnavljaju i grade, ponuđen je kao donacija, ovoga puta njemu lično, „fiat marea“ karavan, proizveden, čak, 1999.godine.

I onako skroman i ne navikao na da njemu neko nešto donira, odmah se pohvalio novinaru portala JuGmedie, koji prati njegov i rad Udruženja „Deca su dar od Boga“, zapravo napisao je pismo zahvalnosti donatoru.

„Da postoje humani ljudi pokazao je Vuk Janković, moler iz leskovačkog sela Trnjane koji mi je danas, na Božić, poklonio auto ,fiat marea, karavan da bi mogao i dalje pomagati porodicama. Fiat će uskoro biti spremam za preuzimanje i uz sitne popravke registrovan. Začuđen sam i iznenađen ovim poklonom jer sam navikao da ja pomažem, a ne neko da pomogne meni“, napisao je Dalibor.

U želji da saznamo malo više o poklonu, počenmo sa ispitivanjem, pa kada smo čuli da je reč o automobilu starom 22 godine, nismo znali da li da smejemo ili da plačemo.

„Pa, jeste star je, ali šta ću. Veći je i jači od mog crknutog automobila i njime ću i kauče moći da prevozim“, odgovrio je na naše čuđenje, opet hvaleći darodavca.

Dalibor Cvetković ima 37 godina i dva fakulteta – učiteljski i teološki. Kao veroučitelj radi u tri škole u opštini Medveđa, udaljenoj preko 50 kilometara i nema puno radno vreme.

Naterali smo ga da izbroji svoje humanitarne akcije, bez deljenja novogodišnjih i božićnih paketića. Posle pola sata javio se – 127.

„Te pomoći sastojale su se u početku samo snadevanjem hranom i hemijskim proizvodima siromašnih porodica sa decom, ali kako je raslo poverenje dobrih ljudi u mene, tako su se i donacije uvećavale, pa zadnjih godina sam u stanju da pribavim električne uređaje, televizor, nameštaj i tako dalje“, priča.

Poslednjih meseci, otišao je korak dalje, pa je uz pomoć donatora renovirao i kompletno obnovio kuću porodice Stolić u Gornjem Stopanju i napunio je nameštajem i električnim uređajima, a trenutno nešto slično radi na još dva mesta.

„Trenutno radim na adaptaciji kuće i pravljenju kupatila u Belanovcu za ženu žrtvu nasilja sa tri kćeri, a u Orašcu pomažem porodicu Mitrović sa dvoje dece, jedno sa specijalnim potrebama. Treba im spavaća soba koja će uskoro biti gotova, mada smo im do sada puno pomogli“, priča.

Kada Dalibora Cvetkovića pitate koji su njegovi motivi da se, i sam siromašan, bavi humanitarnim radom i to kao samohrani otac, on pominje lične razloge, uglavnom tužne, a kada ga pitate kakav je osećaj kada daruje, kaže – čudan.

„Kada vidim radost u očima dece zbog novog kreveta, televizora, kompjutera ili kuće, srce mi okupiraju i radost i tuga. Radost zbog njihove sreće u očima, tuga što znam da je to samo zrnce u pesku jer takvih porodica ima veoma mnogo“, priča.

I kako posle svega što je rekao da napišemo sledeće, a ipak ćemo napisati: Poštovani čitaoci JuGmedie, humanisti, veroučitelju i teologu Daliboru Cvetkoviću potrebna je vaša pomoć u vidu većeg i malo bolje očuvanog automobila i malo  mlađeg od 1999.godine i od onog iz 2004.godine.

Da mu se pomogne da bi nastavio sa pomaže.