Deo zbirke Etnograskog muzeja iz Beograda predstavljen je danas na izložbi Narodnog muzeja Leskovac, na svoj 76. rođendan, a posetioci su imali priliku da vide predmete i fotografije koji je srpski narod iz svih krajeva koristio u 18, 19. 20. veka, pa do današnjih dana.

This slideshow requires JavaScript.

Izložba je prvi put viđena na obeležavanju 115. godina muzeja u Beogradu i ovo je njen prvi ”izlet” van srpske prestonice.

“Ovo je praznik ne samo leskovačkog muzeja, već svih muzealaca, počevši od našeg matičnog muzeja, od Narodnog muzeja, koji je osnovan na današnji dan 1844. godine, u okviru kojeg je Etnološko odeljenje postojalo sve dok se nisu stekli uslovi za zasebnu instituciju, 1901. godine, od kada egzistira kao poseba institucija”, kazala je Dijana Medić, muzejski savetnik iz Beograda.

Ona je potencirala da su na izložbi i predmeti koje su prikpljali i muzealci širom Srbije pa i i muzeja u Leskovcu.

“Trudimo se da iz te naše prošlosti izvučemo što više dragocenih podataka i s pravom mogu reći da dosta mnogo toga nije istraženo, pogotovo iz naše tradicionalne srpske kulture”.

Etnolozi se, dodala je, bore da održe tavnotežu između tradicije i savremenog društa, okrenuto mnogim izazovima.

“Mi smo društvo sa jakom tradicijom i potrebom da se držimo tih društvenih vrednosti, ali takođe veliki su izazovi sa modernizacjom u tumačenju te tradicije. Ovo je jedan mali muzejski prilog i apel za pravilnim usmerenjem kako da taj društveni proces prebrodimo danas. Veliki su poslovi pred našim etnolozima, ali moramo da slušamo savremeno doba i društvo, posebno u oblastima koji se tiču našeg kolektiviteta, nacionalnog i etničkog, kao što su deca i porodica”, zaključila je.

Dodala je da Etnografski muzej ima u svom fondu 52.000 predmeta i oni su dostupni građanima jer je muzejska građa digitalizovana.

Čudi što je i na ovom kulturnom skupu umesto gradske većnice za kulturu Marije Rajković, govorila većnica zadužena za oblast socijalne zaštite i brigu o porodici i deci. Većnica za kulturu nije se čula ni kada se na poslednjoj sednici Skupštine grada naširoko govorilo o (ne)kulturi, ako ništa drugo, bar da joj se čuo glas.

Pre otvaranja izložbe predsednik Upravnog odbora Narodnog muzeja Leskovac profesor Dejan Antić dao je godišnji izveštaj pred novinarima.

“Narodni muzej je u prethodnih godinu dana ostvario impozantne rezultate i time mi svi možemo da se ponosimo. Pre svega istakao bih činjnenicu da je Narodni muzej u Leskovcu dobitnik nagrade  “Živa”, to je nagrada za najbolji slovenski muzej u 2023. godini, koju dodeljuje Forum slovenskih kultura na ceromoniji u Bratislavi u Republici Slovačkoj. Takođe, muzej je predstavljao Republiku Srbiju na Međunarodnoj berzi arehološkog turizma u Festumu u Italiji. Časopis muzeja u Leskovcu, Leskovački zbornik, je od strane matičnog odbora za istoriju arheologiju i etnologiju, kategorisan kao vrhunski časopis nacionalnog značaja i nosi kategoriju N51. Malo je muzejskih časopisa u Srbiji koji mogu da se ponose tom kategorijom, tako da to predstavlja još jedan veliku uspeh Narodnog muzeja u Leskovcu”, naveo je, između ostalog, Antić.

This slideshow requires JavaScript.

Govorio je i direktor muzeja Nebojša Dimitrijević i etnolog Slađana Rajković, ali i gradska većnica Aleksandra Stojanović, zadužena za oblast socijalna zaštita i briga o porodici i deci.

“Naš muzej je odraz naše istorije, kulture i identiteta. On je čuvar naših sećanja, svedok vremena koje je prošlo, ali i vodič za buduće generacije. Kroz njegove hodnike prolaze priče naših predaka, priče koje nas uče, inspirišu i podsećaju na to ko smo i odakle dolazimo”, kazala je Stojanovićeva..