Leskovački panađur, koji se održavao na današnji dan, bio je svetkovina sa zoološkim vrtom i mesto za razonodu dece i odraslih

Graderoba, hrana, životinje iz zoološkog vrta i još što-šta, bile su samo deo vašara koji se održavao u drugoj polovini prošlog veka u Leskovcu na današnji dan, praznik Male gospojine, a zbog svoje bogate i raznovrsne ponude i niskih cena, ovu svetkovinu su posećivale cele porodice.

Panađur je bio smešten u Ulici Južnomoravskih brigada, poznatijoj kao Niškoj, u delu gde se danas nalazi Zelena pijaca. A građani tadašnjeg Leskovca i okolnih mesta dolazili su kako bi za sebe pazarili najpotrebnije.

Sa suprugom i decom na vašar je dolazila i Gordana Disić iz sela Melovo, koja je za svoju porodicu kupovala haranu i garderobu, po dosta jeftinijim cenama od ubojičajenih za tadašnje vreme. Bilo je to osmadesetih godina. Ovakvi događaji su, kako kaže, za njih bili prilika za odmor, zabavu i beg od svakodnevice.

“Najviše sam kupovala garderobu za decu, džempere, pantalone, prsluke, to nam je u tom trenutku bilo najneophodnije, jer se približavala zima, a oni su išli u školu”, seća se Gordana i dodaje da su tada odlagali sve obaveze i poslove kako bi došli u Leskovac.

Štandove i tezge obilazili su satima i u tome uživali, a prema njenim rečima, to mesto je bilo gde su se okupljale cele porodice i staro i mlado i zajedno razgledali, družili se i zabavljali. Dok su deca jela svilene bombone i prstima kidali šećernu vunu, njihovi očevi i majke su koristili vreme kako bi što više kupili i opremili svoja domaćinstva.

“Kupovali smo i buriće za zimnicu, tada su dolazili majstori, koji su ih pravili i izlagali. To su bili stvarno kvalitetni burići, koje i dan-danas koristimo”, objašnjava Gordana.

Deci su, pak, najzanimljivije bile životinje dovedene iz zoološkog vrta, koje su tada imali prilike po prvi put da vide, kao što su slonovi, egzotične i pomalo zastrašujuće zmije i majmuni. Bio je i deo gde su se izvodili različiti performansi, poput gutanje vatre, žongliranja i različitih akrobacija na motociklu po zidu smrti.

“Prvi put sam tad videla slona, sećam se da sam bila oduševljena što sam mogla da mu priđem vrlo blizu i da ga dodirnem”, priča jedna sredovečna Leskovčanka, koja je ovaj panađur posećivala kao devojčica.

Vašarom se se širli i mešali slatki i slani mirisi, smeh, žagor, ljudi su tada bili u posebnom raspoloženju, svi su bili nasmejani i srećnji objašnjava ona i priseća se kako je bilo i onih koji su se cenjkali i dogvarali se sa prodavcima oko kupovine.

“Na vašar me vodio deka, kupovao mi je šećernu vunu koja je tada bila posebno ukusna, a posle toga sam se vozila na ringišpil. Za kraj smo zajedno išli na burek i onda siti i srećni odlazili kući”, kaže.

Sa dolaskom inflacije devedesetih godina prošlo veka, vašar se sve više i više gubio, dok na kraju nije poptupno iščezao. Danas su ostala samo sećanja, koja ne blede i ne odlaze u zaborav, jer ih bake, deke i roditelji pričaju svojim unucima, potomcima i naslednicima.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar