Iako se Leskovčani često hvalie sa tri sertifikovana nacionalna brenda roštiljem, ajvarom i spržom, a Piroćanci svojim kačkavaljem i kobasicom, činjenica je zapravo da su ovi proizvodi kao kultruno, nacionalno i gastronomsko nasleđe poznati uglavnom samo domaćoj javnosti jer Srbija zapravo nema upisan ni jedan jedini proizvod u registar zaštićenih proizvoda na nivou EU, a kamo li u svetu.
U Srbiji je, na nacionalnom nivou, do sada zaštićeno 78 proizvoda, među njima samo četiri nisu poljoprivredna – pirotski ćilim, bezdanski damast, ručno pletena odeća „sirogojno” i peškiri iz šabačkog kraja.
“Preduslov da se krene u zaštitu preko Evropske unije jeste da prethodno bude zaštićen na nacionalnom nivou. Ali mi nemamo, do sada, nijedan koji se vodi u Evropskoj uniji”, kaže za Politiku Zoran Dragojević, rukovodilac grupe za dizajn i geografske oznake porekla, pri Zavodu za intelektualnu svojinu.
U leskovačkoj Regionalnoj privrednoj komori do zaključenja ovog teksta bili su nedostupni za komentar
Leskovački domaći ajvar, homoljski med i aromatizovano vino „bermet” brendirani su zapravo preko Lisabonskog sporazuma, koji ima 29 država, među kojima je sedam-osam članica EU, ali nijedan nema zaštitu na evropskom nivou.
„Ja sam frapiran ovom činjenicom. To znači da su nas ljudi iz Regionalne privredne komore, koji su potegli procese brendiranja sve vreme obmanjivali i manipulisali informacijama u dnevno političke svrhe ili iz ko zna kog razloga“, komentariše jedan od najpoznatijih srpskih kuvara Momčilo Conić koji tri leskovačka brenda promoviše skoro na svim gastronomskim takmičenjima i zahvaljujući njima u rodni Leskovac donosi brojne nagrade i medalje.
Preko Conića i nekada Dragija Bureta, u svetu se možda i čulo za leskovački roštilj, ajvar ili spržu, ali džaba kada Leskovac, a zatim i cela država od toga nemaju nikakve koristi.
„Proizvodi zaštićeni po briselskim pravilima idu bez carine. Svako će pre da kupi nešto što je zaštićeno jer ipak računa da je roba sa posebnim poreklom bolja i da se ima kontrola nad njom, a drugo nema ograničenja količine jer može da se izveze sva roba sa tom markicom. Postoje različiti stupnjevi zaštite i svakako bi za Srbiju bilo dobro da što pre počne s prijavama. Osim što zaštitom porekla dajete potrošačima određenu sigurnost, mnogo je važnije što je cena koju možete postići daleko veća“, dodaje Conić.
Regionalna privredna komora Leskovac, pored ajvara, roštilj mesa i sprže, uspela je prošle godine da licencira i leskovački roštilj. Postupak brendiranja, koji je bio vredan 170.000 evra i trajao je 15 meseci, finansirala je Evropska unija. Međutim, i pored “pobede leskovačkih gastronoma”, kako je to predstavljeno domaćoj javnosti, ni ovaj brend zapravo ne prepoznaje registar zaštićenih proizvoda na nivou EU, te od njega država relano nema nikakve ekonomske koristi.
„To zapravo znači da, i pored „osvojene“ licence, EU leskovački roštilj ne znači ništa jer on nije zaštićen po briselskim pravilima, nema ga u registu zaštićenih proizvoda na nivou unije, te je kao takav proizvod na širem tržištu potpuno neprepoznatljiv, osim na domaćem“, objašnjavaju naši sagovornici
Problem je zapravo u tome, tvrde stručnjaci, što u Srbiji postoji veliki broj proizvoda koji su registrovani, a nemaju ovlašćene korisnike.
“Neko bi pomislio da je razlog to što se ti proizvodi ne proizvode. Ali, upravo je suprotno. Međutim, ti proizvođači verovatno ne žele da uđu u rigorozne kontrole kvaliteta koje moraju da budu sprovedene. Sve to mora da bude na jednom ozbiljnijem nivou nego do sada”,naglašava Zoran Dragojević.
On, za razliku od Conića, smatra da u Srbiji postoji loša percepcija u vezi s ovom oblasti, često se smatra da ako se proizvod zaštiti, da će svi požuriti da ga kupe. Međutim, najčešće nije tako, jer tržište obiluje različitim proizvodima i svi se trude da zaštite svoje.
“Zaštita na nivou EU ima smisla ako je taj proizvod prisutan ne samo na nacionalnom već i na zajedničkom evropskom tržištu”, zaključuje Dragojević.
I dok Hrvatska, recimo, do sada već ima 22 proizvoda u registar zaštićenih proizvoda na nivou EU, Srbija tek razmišlja da krene u brendiranje i to sa futoškim kupusom, leskovačkim ajvarom i fruškogorskim medom.
Međutim, i ako se pokrene postupak zaštite ovih proizvoda, to ne znači da će Evropa iste prihvatitii kao pravi brend. Naime, procedura zaštite na evropskom nivou može da traje od nekoliko meseci do godinu dana. Osnovno pitanje je da li postoji prigovor, jer u EU svaka država ima pravo da uloži prigovor da se ne slaže sa zaštitom iz nekih svojih razloga. To je bio slučaj s kranjskom kobasicom kada su se u sporu našle Slovenija i Hrvatska.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Ovo su propusti prethodnih vlasti. Pouzdano znam jer moje kolega it TOL-a čini sve što je u ljudskoj moći da ove stvari reši. Ali se kuća ne gradi od krova nego iz temelja. Pričao mi je da ima velike probleme da dobije saglasnosti i potrebnu dokumentaciju iz Beograda kako bi rešenje ovog pitanja priveo kraju. Međutim, neko gore želi da se ugradi u svu buduću proizvodnju ovih namirnica i njihov izvoz na tržišta Zapadne Evrope. Ne verujem da će moći da se izbori sa ajkulama iz Beograda.
U leskovačkoj Regionalnoj privrednoj komori do zaključenja ovog teksta bili su nedostupni za komentar. Pa ko to tamo ima strucno znanje da iznosi strucne komentare. Covek je bio i ostao fotograf. Divno je u svoje vreme radio seoske svadbe u okolini Lebana.
To da odradi Jelena pomoćnica, ona je najozbiljnija od političari.
Vi iz leskovca opet Dzavtu ne racunate uopste,
Čim na Jugmediji pročitam neku reč koja ne postoji u srpskom jeziku, po DIFOLTU znam da autor nije gospođa Milica Ivanović, već da je u pitanju neka „copy-paste“ varijanta. Pa makar ta „varijanta“ bila pripisana uvaženom leskovačkom gastronomu (posle ovoga, ni krivom ni dužnom, ne gine mu nadimak „Moša Hrvat“ ?). Pomenuta urednica naravno nije sklona ovakvim jezičkim performansima, jer više nego pristojno vlada maternjim jezikom, a i nije lenja da preradi tuđi tekst ili komentar. Za razliku od toga, ume žestoko da polupa lončiće kada se recimo o „partizanskim“ praznicima radi. Dakle kad je ona u pitanju, nije problem u „STUPNJU NAOBRAZBE“, već o neizlečivom ravnogorskom sindromu. ?
Znam da su šanse da će mi komentar posle svega napred izrečenog biti objavljen minimalne, pa stoga hitam da se vratim temi.
Dakle svima onima koji su pre nekoliko godina čitali Jugmediju (naročito komentare), je sve ovo još tada bilo kristalno jasno. Jednostavno rečeno, kad glavni ZAŠTITAR sebi obezbedi podrumske sertifikate, logično je da isti takvi sertifikati sleduju i „brendovima“ koje takav stručnjak štiti.
Što se leskovačkih tzv. brendova tiče, jedini koji će ikada biti zaista zaštićen po svim mogućim kriterijumima (nacionalnim, regionalnim, evropskim, kosmičkim…) je njegovo veličanstvo Leskovački ajvar. Lepo je to pre neko veče na nekoj TV objasnio moj prijatelj Stevica. Parafraziram:
– Paprika mora da raste u leskovačkoj kotlini. „Kurtina“ naravno! Nikako „Murtina“ i nikako tamo neke „Slonove uši“! Kad bude u fiziološkoj zrelosti, moraju je obrati ruke koje pripadaju žiteljima leskovačke kotline. Iste takve ruke moraju svaki plod oprati, obrisati, ispeći na toploti čiji je izvor drvo, oljuštiti, ocediti, upržiti, i na kraju spakovati u tegle. Samo takva tegla zaslužuje cenu istovetnu tegli kvalitetnog meda, i samo takav ajvar ima svoje neprikosnoveno geografsko poreklo i može se nazvati leskovačkim.
Što bi rekao jedan preosvećeni kolumnista, „TAČKA“.
Kad se o leskovačkom roštiH mesu radi, ono u uslovima današnjice ne može biti brend iz najednostavnijeg mogućeg razloga. NEMA GOVEDA!!!
– Već više od decenije, se ovaj prizvod kojim se dičimo priređuje isključivo od sirovina iz uvoza. Ponajviše iz Španije i južnoameričkih zamrznutih „stočnih grobalja“. Nama Leskovčanima naravno nimalo nije utešno to što su i precenjeni suhomesnati proizvodi sa Zlatibora, istovetnog geografskog porekla.
– A o leskovačkoj sprži kao brendu tek ne vredi govoriti. Ne pamtim da sam u životu probao dve istovetne. Hoću da kažem, može neko da smisli stroge standarde i precizira recepturu, ali o nekoj ujednačenosti kvaliteta nema ni govora. Na stranu to što i svinje, od kojih se pravi sprža prisutna na leskovačkom i srpskom tržištu, dolaze sa gotovo istih destinacija kao i napred pomenute sirovine za roštilj meso. Na kraju krajeva, čemu uopšte zaštita leskovačke sprže? Nema neke ozbiljnije ponude, a potražnja je još i manja. To malo, zaista kvalitetne sprže koja se proizvede u privatnoj režiji se i ne prodaje. Još nešto veoma važno u vezi sprže:
– Najbolja i jedina prava se pravi oko nekadašnjeg Dana Republike. Sve ostale nisu na istom STUPNJU i ne predstavljaju proizvod od svinjetine već najobičniju svinjariju.
– A ako ne znate kad se pada nekadašnji Dan Republike, nema problema. Urednica će vam objasniti. Ona je ozbiljan stručnjak za sva „crvena slova“ iz SFRJ kalendara. ?
S obzirom na obzir preostaje ti jedino da je učlaniš u druge krajnosti, u SPS ili Levicu Srbije i „prevaspitaš“. Nije lepo od nje da se ne slaže sa tvojim mišljenjem.
Au koja bruka a znaju samo da putuju i da uzimaju dnevnice iz komore.Pa cekaju da prodje frka i nikom nista .
Djuro, Djuro, ti mora da mrzis nesto Gorana Jovica, glavnog funkcionera RPKL, poverenika SNS Lebane i najpoznatijeg nepotistu na ovim prostorima.
Sve ovo on prica godinama, prima debelu platu, vozika se sluzbenim kolima i to sam, a ti mu namerno ne spomenu mumuruznicu. Ajde da te vidim dali sirovina za mumuruznicu stize iz J. Ameriku.
Nema smisla brendirati proizvodnju od oko 40t godisnje. To nema ni za dva slepera. Ali ako su troskovi 170 hiljada evra onda je tek apsurd.
Goran Jovic, dugogodisnji predsednik Regionalme privredne komore, i u vreme zutih i u vreme SNS, javno je govorio da smo brendirali, odnosno brendirao navedene proizvode,
Dakle neko siri lazi.
Zašto ne objavite moj komentar, koji sam juče poslao? Možda ste sada, po nečijoj direktivi, stali na stranu mr.Gorana Jovića? Mnogo ste nam bilu draži dok ste bili na suprotnoj xtrani. Molio bih vas da mi bar odgovorite zašto me nema u komentarima..
Poštovani,
sve će biti objavljeno ako u tekstu nema omalovažavanja, uvreda i posebno ne ličnih ocena koje nas mogu da oteraju na sud. Sa mr ili kako već smo na sudu, pardon, sa opštinom, pardon, sa njegovim zetom. Taman posla da smo na nečijoj strani, osim strani istine, a sasvim je neprihvatljiva vaša sumnja o direktivama. Pa nisu smele da dođu od mnogo većih „štihova“. Samo vi vaš komentar upodobite da mi zbog vas ne idemo na sud. Ni komentator ne može reći nekome da je lopov ako to sud nije dokazao. Zapravo, vi možete i mi možemo to objaviti, ali onda samo mi idemo na sud.
Ako u sudskom procesu ucestvju on i zet, a nece ucestvovati, nista se ne plasite. Tuzeni ste zbog kamila i kladim se da ako u ovoj drzavi neko ima malo postenja, naplaticete solidne sudske troskove. Nazalost ne od njega naplaticete od opstine. On je tipican izdanak komunistickih udbasa, pa posto nije imao drugih argumenata resio da tuzi.
PS. Njega i zeta vise niko ne uzima za ozbiljno u Lebanu. U Komoru ga drzite vi iz Leskovca.
Treba iscitati zakone i utvrditi dali ideja moze da se brendira. Ja bi recimo zastitio ideju o uzgoju par kamila na teritoriji opstine Lebane. Ono da se slucajno Palma u Jagodinu ne doseti.
A kako ti nije palo na pamet da napraviš mleveno roštih mesko od kamile? Ako nije, onda ništa. Kapiramo da M. ruši svog saradnika preko podguznih muva.
E to su oni kojima su roditelji zavrsili srednje skole, kasnije sami u poznim godinama pokupovali nekakve fakultetske diplome, cak i pribavljali titule magistara i doktora nauka. Pa i sam ministar srpske policije zavrsio dopisni fakultet dejstvujuci svojim znanjem iz Beograda prema Londonu. Stim sto ta skola nije postojala u Londonu.
Onaj ko je trebao ove proizvode da brendira, ima ozbiljne godine i nikada u zivotu nije radio nesto ozbiljno. Bio recimo direktor neke firme ili bio uspesni preduzetnik. To se uvlacilo iz partije u partiju i pazljivim prebrojavanjem utvrdio sam da je do danas promenio 18 partija. Trenutno prica da komentari ovakvog tipa nisu upereni protiv njega, nego protiv Vucic. Ako mu zatreba promenice Vucicevu partiju za jednu sekundu.
Dodeljivanjem mesta poverenika ovoj personi g. Goran Cvetanovic je napravio jednu od najozbiljnijih gresaka. Proizveo je za poverenika coveka koji je napoznatiji nepotista juga Srbije.
Niste mi objavili nijedan od 4-5 komentara. Nisam pisao afirmativno o Joviċu, nisam ga ni mnogo vređao, što dokazuje moju tvrdnju u jednom od prethodnih komentara da se „sami sa sobom svađate“ i okomljujete na Joviċa jer muda nemate da uradite to lično.
Vi ste bruka, ne kao novinari, veċ kao leskovcani i ja se stidim što delim grad sa vama.