LESKOVAC – Društvo učitelja Leskovca, koje od 2010. godine traži smensko odvijanje nastave u gradu na Veternici, ponovo je aktuelizovalo problem, preko Saveza učitelja Srbije i Nacionalnog prosvetnog saveta.
„Leskovac je, pored Šapca i Smederevske Palanke, jedini grad u Srbiji koji nije uveo smensku nastavu u osnovnim školama. Deca od prvog do četvrtog razreda decenijama idu samo u popodnevnim smenama, što se protivi normama podjednakog vaspitanja i obrazovanja“, kazao je Jugmedii predsednik Učiteljskog društva u Leskovcu Dejan Cakić.
Ovo društvo je još 2010. godine uputilo peticiju Ministarstvu prosvete sa 216 potpisa prosvetnih radnika, u kojoj se zahtevala smenska nastava u Leskovcu, ali je otuda odgovoreno da to pitanje nije u nadležnosti ministarstva, već direktora škola.
„Neki direktori su odbijali razgovore na tu temu, pa dogovor nije bio moguć. Zato zahtevamo da se u članu 31 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja dopiše rečenica da je smenska nastava obavezna“, naglasio je Cakić.
Kao razlozi za odustajanje od tradicije u Leskovcu, učitelji navode, između ostalog, bezbednost dece, koja se i zimskim mesecima vraćaju iz škole slabo osvetljenim ulicama, zatim, neredovna ishrana, pisanje domaćih zadataka uveče pod sijalicom i neredovna komunikacija roditelja i dece.
Učitelji traže promenu smena na mesec dana i to je bio jedan od zaključaka Nacionalnog prosvetnog saveta na nedavnoj sednici.
(Kraj)
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Verovatno jedina dobra stvar u ovom tuznom gradu je upravo to sto deca nemaju smene.
Mislim da ucitelji i uciteljice treba da budu iskreni i da kazu da zele da rade od 7 do 11 pa da idu kuci i lencare i da ne lazu pricom da brinu o deci!
Menjanje smena samo moze da odmogne deci i njihovom bioritmu a nikako da im pomogne. Zamislite samo djaka – prvaka koji ima casove od 7 sati ujutru. U drugim gradovima smene krecu kasnije a kod nas to nije moguce.
Ucitelji su bili ponos i dika a sada su nepismena sramota ovog grada. Po Srbiji ljudi imaju izbor izmedju ucitelja koji su objavili radove, napisali knjige a mi, ovde, biramo izmedju onih koji imaju malo pameti i onih koji su rastereceni intelekta. Ucitelji koji su na glasu kao dobri ne umeju da podele reci na slogove (pogledajte djacke knjizice kod opisnog opisivanja)i nisu culi za glasovne promene (primer raspored casova pisan rukom uciteljice koja ne zna da nije predcas vec pretcas!).
Mila, apsolutno se slazem sa svakom vasom reci. Ovde se, u ovoj ujdurmi, upravo radi o tome da ucitelji naprave sebi zgodu, o deci se najmanje razmislja. Deca imaju vec ustaljene navike koje ne bi da menjaju. Dobro kazete da je to sreca u nasem gradu sto se smene ne menjaju. Zamislite kako je malom detetu da ustane u sest sati? Kod nas je bas to dobro sto to malo dete moze i da se naspava i da stigne da se pripremi za nastavu. O strucnosti ucitelja (cast izuzecima) ne treba ni govoriti. Gledao sam pre neki dan, na leskovackoj televiziji gostovanje dvojice ucitelja u jutarnjem programu. Onaj sa leve strane na ekranu, najglasniji, ne zna da prica, da pravilno sklopi recenicu, pa verovatno se zato i bavi svacim osim da uci decu. To su ljudi rodjeni da naprave problem gde ga nema i njima se treba suprotstaviti.
Pozivam sve zagovornike promena smena u leskovackim skolama da dooobro razmisle o posledicama. Treba se setiti raznih vannastavnih aktivnosti dece ciji su termini uskladjeni sa vremenom pohadjanja casova u skoli. Nemojte da se radi po sistemu „Videla zaba gde se konji potkivaju…“. Pa sta ako se u mnogim gradovima smene menjaju, u Leskovcu je ovakav nacin ustaljen i ucenicima to ne smeta. Siguran sam da se mnogi ucenici opredeljuju za odredjenu skolu delom i zbog smene u kojoj se u toj skoli odvija nastava. Sve mi se cini da ovde profesori, nastavnici i ucitelji potezu ovo pitanje iz licnih razloga a sva prica o deci je cista demagogija.
Postovani gospodine,
pisem Vam kao majka jednog deteta koji pohadja drugi razred osnovne skole. Ono sto mogu reci je da su ucitelji u ovom slucaju potpuno u pravu. Naime, vec dve godine sa svojim sinom se ne vidjam u periodu od 7 h ujutru (kada ja odlazim na posao) do 18 h poslepodne (kada on dodje iz skole). Kada stigne posle skole vreme iskoristimo za pisanje domaceg zadatka umesto za igru, druzenje, setnju… Ako je tacno to sto navode ucitelji da se u svim gradovima u Srbiji nastava odvija smenski ne vidim ni jedan razlog zasto to ne bi bilo i u Leskovcu. U ovom slucaju sam na strani ucitelja.
Kako je u svim ostalim gradovima moguće je i kod nas. Ovde se govori o jednakim pravima za sve i niko ne bi bio uskraćen istih. Čak bi i deca imućnijih roditelja, kojima su potrebni, ili žele dodatne časove nastavnika iz redovnog sistema obrazovanja, a angažovanih u privatnim školama, imala vremena za te aktivnosti, jer bi privatne škole prilagodile vreme rada obaveznom obrazovnom sistemu i javnim školama. Znači svet ne bi stao. Ništa se ne promenilo, samo bi roditelji i deca zaposlenih roditelja imali više kvalitetnijeg vremena jedni za druge. Imali bi prilike da zajedno ručaju, deca bi odlazila ranije na počinak jer moraju ustati na vreme za školu, ne bi bili prepušteni sebi i bez nadzora odrasle osobe dok su im roditelji na poslu, verovatno i bez jutarnjeg obroka i prepušteni ulici ili kompjuterima. Vaše loše iskustvo sa učiteljem Vašeg deteta je na nivou incidenta a nikako prakse. U sledećem komentaru pročitaćete i o bioritmu deteta i šta kaže nauka o tome.
Mensa Srbije, NTC, Odsek za medicinu, Stručni tim:
Dr Slavica Dautović, pedijatar, endokrinolog
Dr Ranko Rajović, internista
Biološki ritmovi su periodična dešavanja u živim organizmima koji imaju različite periode ponavljanja ciklusa – od ritmova budno/spavanje, srčanih udara, provodjenja nervne aktivnosti, menstrualinih ciklusa… Biološki ritmovi obezbedjuju koordinaciju organizma i harmoničan razvoj. Ključni životni procesi su oscilatorne prirode: prenosi intraćelijskih i neuralnih signala do ciklusa ćelijske deobe, srčani ritam, ciklusi sazrevanja (začeće, odojče, pubertet, reproduktivno doba, starenje). Za ljudski organizam važni biološki ritmovi dobrim delom su uslovljeni uticajem sunčeve svetlosti, a medju najvažnijim ritmovima su tzv. cirkardijalni (dnevni) ritmovi u kojima se promena sekrecije hormona odražava na sveukupnost biološkog bitisanja i optimalnog funkcionisanja.
U ranijim vremenima postojanje Sunčeve svetlosti je diktiralo i socijalna dešavanja koja su bila u skladu sa unutrašnjim, biohormonalnim ritmovima. Napretkom civilizacije i tehnološkim dostignućima socijalna (re)presija iskonskih ritmova dovela je do brojnih poremećaja. Ispitivanja su potvrdila da socijalni pritisak na izmenu prirodnog ciklusa ritma budnost i spavanje uzrokuju ozbiljne trajne posledice po zdravlje ne samo pojedinaca, vec imaju i transgeneracijske efekte: promenu biološkog ritma tumor supresorskog gena p53 sa povećanom učestalosti malignih bolest, češće i ranije ispoljavanje šećerne bolesti usled izmenjenog ritma hormona odgovornih za energetsku homesotazu (leptin, grelin, insulin) itd. Medju prvim efektima izmenjenog cirkardijalnog ritma je slabiji školski uspeh kod dece uzrokovan nedostatkom sna, a koji je posledica neprilagodjenog školskog rasporeda uzrastu dece i prirodnom cirkardijalnom ritmu. Naime, svi hormoni luče se pulzatilno: dobro je poznato da tzv. hormoni stresa koji nas čine spremnim za akciju i alertnim za nova saznanja imaju najviši vrh u jutarnjim časovima, a da tokom dana opadaju(kortizol ima jedan i popodnevni skok, ali značajno manji od jutarnjeg). Takodje, hormoni štitaste žlezde koji su glavni pokretači bioloških procesa u organizmu i izuzetno važni u funkcionisanju neuronske mreže najviši nivo dostižu oko 8-9 h ujutru. S druge strane, melatonin, hormon koji je odgovoran za san, počinje da se luči popodne i tokom noći. Zavisno od uzrasta biološki dnevni ritmovi se menjaju u trajanju. U periodu mladjeg školskog deteta neophodan je san u trajanju od 10-11h, gde je od izuzetnog značaja dužina trajanja REM faze, koja se javlja u određenim ritmovima te je veoma važno da zbog pravilnog razvoja mozga dete odlazi na spavanje u 21h, eventualno 22h (posle toga se remeti uskladjenost REM faze sna i lučenje hormona). Mlad mozak (razredna nastava) je sposoban za pravilno usvajanje informacija samo ako one dospevaju u pravo vreme koje se poklapa sa biološkim ritmom kada su hormoni ,,akcije“ najviši- najbolje vreme početka školskih aktivnosti za ovaj uzrast je 8:40 pre podne, a za učenike ovog uzrasta oko 7:30-8 h. Mediteranski narodi dobro poznaju važnost popodnevnog odmora, upravo iz razloga što je to period najniže telesne i mentalne aktivnosti. Za razliku od ovog, tinejdzerski uzrast bolja postignuća postiže kada školske aktivnosti bivaju pomerena za popodnevne sate od 12 h pa nadalje, zbog prirodne ,,pomerenosti“ sekrecije melatonina u kasnijim časovima. Uskladjivanjem bioloških ritmova i adaptacijom školskih aktivnosti spram uzrasta i biologije povećava se ne samo školski uspeh, već i vannastavne aktivnosti su uspesnije (sport i sl.), manje je delikventnog ponasanja i deca su zdravija.
Novi Sad 16. april 2009. Mensa Srbije – NTC, Odsek za medicinu
Dr Ranko Rajović
I uciteljima, i roditeljima najvazniji treba da bude interes deteta, i treba da urade sve ono sto je za decu najbolje, buduci da su oni ti koji odlucuju za dobrobit dece. I jedni i drugi su u pravu, i jedni i drugi se pitaju, pa je mozda najbolje da se medjusobno dogovore i usaglase svoje stavove, a da direktori daju tome saglasnost. Cinjenica je da ima toliko polupismenih ucitelja usled lose selekcije nastavnog obrazovnog kadra u kojoj je politika umesala prste, kao sto je cinjenica da nemamo razvijenu svest o tome da su institucije tu zbog nasih potreba da nam pruze adekvatne usluge, a ne obrnuto.
U leskovačkim školama nema mnogo toga čega ima u školama u drugim gradovima, pa se niko nije setio da menja to, ali su se zato svi uhvatili za smenski rad, iako većini odgovara postojeći način rada. Sve se nešto plašim da je to zbog toga što je nekome mnogo stalo do ravnopravnosti i dobrobiti učenika, mnogo je verovatnije da gospoda učitelji ne žele da baš uvek rade popodne, a to da li će to deci odgovarati ili ne, nikoga ne zanima.
Била сам ђак, један од најбољих у мојој генерацији и волела да учим. Нисам из Лесковца и нисам пристрасна.
НИКАДА, али никада, ни као основцу, ни као средњошколцу, ни као студенту није ми одговарао поподневни рад. Сада имам децу и видим да моје (посебно млађе) дете не зна шта ће са собом када остане само код куће, док смо ми на послу. Прескаче ручак, устаје касно, шета у пиџами иако је у соби релативно свеже. На рачунар смо ставили шифру, али на ТВ не можемо, па већину слободног времена проведе пред телевизором.
Оставите учитеље и родитеље по страни. Мислите о деци и шта је стварно боље за њих.
А на крају крајева, ни сменски радници осим на местима на којима не може другачије не раде само другу смену, па зашто то захтевате само од једне струке. Имају и они децу о којој треба да воде рачуна. У сваком житу има кукоља, али има и жита!