Stole Lejka o kafani, Lejka o sportu, o politici, o ženama, lekarima….Lejka se u sve razume, on je čovek iz naroda, ne mnogo bistar, ali, ipak, čovek koji u pravo vreme i na pravom mestu izvuče dosetku, šalu, vic, ili uzrečicu iz svojih genetskih slojeva, među kojima i onih što u sebi sadrže nataloženu mudrost i lukavost.

Stole Lejka je, indirektno, lik sa Fejsbuka, osoba sa kojom makar jednom nedeljno razgovara Zoran Jovanović, leskovački književnik i novinar, i taj razgovor objavljuje na svom profilu. Svi bi da upoznaju Lejku, da popričaju sa duhovitom dobricom, ali tu privilegiju ima samo Jovanović.

„Lejka je, prost čovek, budala, zato što sve priča javno. Lejka sam u stvari – ja“, kaže u šali pesnik, prozaista, aforističar i član redakcije Jugmedie Zoran Jovanović.

Lejkin život na Fejsbuku, koji je već pretočen u zbirku priča, počeo je pre godinu i po dana na ovoj društvenoj mreži i za kratko vreme osvojio čitaoce u Leskovcu i širom Srbije. Fikcija je pisca, koji se ne seća kako je nastala. Inspiracije za razgovore na leskovačkom, odnosno, narečju pustorečkog Jovanovićevog rodnog kraja, pisac nalazi u svakodnevnici.

„Prazna lejka bolje pliva“

„Koleginica mi pre neki dan na književnoj večeri u Beogradu kaže da kada se probudi prvo pogleda šta je prethodnog dana radio Lejka. Onda ja krenem u novi razgovor s Lejkom i pričam mu kako se žene bude uz njega, a on odgovara: Što mi vredi što se bude uz mene, ja čekam  da neka legne pored mene, da se uspava“, prepričava deo izmišljenog razgovora Jovanović, po zanimanju diplomirani ekonomista i magistar marketinga.

Lejka je vrsta tikve koja se u Evropi gajila pre otkrića Amerike, ona je, zapravo, jedna od prvih gajenih biljaka na svetu, a u Leskovcu se još proizvodi i koristi, posebno u selima, kao sud za zahvatanje vode.

“Lejka je prazna, šuplja, pa sam zato svom junaku dao po njoj nadimak”, objašnjava Jovanović, višestruko nagrađivani pisac u Srbiji i Republici Srpskoj.

Knjiga razgovora s Lejkom je već u štampariji, a pred čitaocima bi trebalo da se nađe do 15. juna. Zanimljivo je da je njena prodaja već počela.

“Nisam mogao da verujem kada su počele da stižu uplate posle moje šaljive objave da prenumeranti mogu da kupe Lejku unapred na tekući račun. Do sada je kupilo knjigu u štampi sedmdeset  fanova Lejke, iz Leskovca, Pirota, Babušnice i najviše iz Beograda”, ne krije zadovoljstvo Jovanović.

Prenosimo dve priče o Stole Lejki iz Leskovca:

1.

Немаше га на ракијицу јутрос. Морао сам и његову да попијем.
Таман кад да си пођем, зове ме на мобилан.
– Зоћо, брате, задржаше ме јутрос у болницу – вика ми Лејка – поздрави Миле конобара да извине за данашњи бакшиш.

Мој си је! Какав да је, жал ми.

– Кое ти је – викам му. На које оделење да дођем у посету? Кое да купим?
– Купи – вика ми – кило-кило.
Таман да опцуем будалу што и у болницу мисли на шприцер, он вика: – кило банане и кило краставчики. Да имам с кое да нудим сестре. Тресак убаве!
Отидо у посету.
Седимо на клупу до цркву и причамо.
– Задржаше ме, брате, на испитивање па реко, од Зоћу немам поблискога. Ако нешто треба, тебе ћу ти се јавим.
Извади из торбу књигу.
– Ако, брате. Еве ти за почетак књига. Читај.
– За кој мој си ми донеја књигу? – ко љути се он.
– Па, брате, почим си на испитивање, реко, дај књигу да ти дам да научиш нешто. Да не викав по болницу Лејка ништа не зна.

2

ЦУРКАЊЕ

Столе Лејка, због проблема са пецкањем и цуркањем на незгодном месту, завршио је у реду код уролога проф. др Шакића. Очекујући је да ће га др Шакић примити редовно, мирно је стајао у реду све док му медицинска сестра са шалтера рекла да му је преглед заказан за две недеље. Бесан је ишао низ ходник кад га је угледао др Шакић и рекао му да ће му проблем решити већ поподне ако оде на приватну клинику код докторовог пријатеља а он ће ургирати да га приме преко реда. „Знаш, тамо имамо савремене апарате, ултразвук, скенер…“ Наредног дана, после плаћеног прегледа и постављене дијагнозе о упали мокраћних канала, док су му у ушима одзвањале речи човека за кога је и у пола ноћи устајао да реши проблеме са бојлером, са пуцањем цеви, водокотлићем одлучио је да позове Симу Сифона и Леку Пловка да им се пожали. Док су седели у кафани и испијали увин чај, Лејки зазвони телефон. Позив је био од проф. др Шакића.
– Столе, пријатељу, помагај. Стигао ми је огроман рачун за воду. Изгледа да негде цурка! – завапио је Шакић.
–Одмах долазим – рече му Лејка и исприча своју муку другарима.
Пола сата касније, ишао је из кухиње у купатило и обрнуто гладећи браду и гласно размишљајући: – Ништа ја, данас, не могу докторе. Једино да те упутим на мајстор Симу Сифона. Ево ти број. Он може да реши проблем још данас.
Доктор, знајући да је Столе Лејка под терапијом, прихвати и позва Симу. Сима, кроз пар сати дође и утврди дијагнозу.
– Докторе, дијагноза је да цурка. Где, не знам. Једно је сигурно. Мораш да замениш све славине у кући и поставиш „наутилус“ вентиле и да заменимо пловке у водокотлићима, како не би цурило. Ако и тада бројило настави да окреће нема помоћи. Мораћеш да позовеш Леку Пловка. Оно што си ти у твојој струци, Лека Пловак је у водоинсталатерству. Има савремен апарат који може да утврди кварове на мрежи, нешто као рентген у медицини. Доктор пристаде, даде Сими новац за замену славина и плати као и сваком мајстору 50% од цене материјала, за руке. Пошто је увелико био мрак и претпостављајући да је проблем решен професор др. Шакић оде у трећу смену. Ујутро, на повратку с посла, прво погледа водомер. Окретао се као да су све славине отворене. Одмах је позвао Леку Пловка а овај кроз пар сати дошао носећи неку апаратуру. Др Шакић му појасни где је проблем, Лека узе апаратуру и од славине до славине, од вентила до вентила, од одвода до одвода утврди дијагнозу – негде цури, пукло је доводно црево негде од водомера до кућне мреже! Прегледе је уредно наплатио и препоручио доктору стручњака за подземне кварове речима: – Докторе, ја не могу да помогнем. Моји апарати нису довољно прецизни. Да не бисмо копали по целом дворишту док нађемо где је црево пукло, препоручујем да позовете мајстора Столета Лејку. Можда сте чули за њега. Он има пса обученог за тартуфе и са њим увек зна где треба да се копа. Доктор Шакић коначно схвативши о чему је реч окрену телефон мајстора Лејке и овај дође са Жућом и два физикалца, прошета двориштем и рече: Најчешће треба копати тамо где је мокро. Овде цури. Два радника откопаше црево, мајстор Лејка постави одговарајуће спојнице и отклони квар. Доктор Шакић плати надница за раднике, мајстор Лејки за руке, седе и уради финансијски обрачун.
Мајстор Лејку сам послао на приватну клинику. За петнаест минута наплатио сам 2.500 динара преглед и 2.000 коришћење ултразвука, укупно 4.500 динара. Мајстор Лејки за први долазак нисам платио ништа. Мајстор Сими за замењених 13 наутилуса 2.600 и за руке 1.300, то је 3.900. Мајстор Леки, за мерење, провере и све остало, 1.500 динара.Два физикалца по 1000 динара и мајстор Лејки за поправку црева 1.500 то је укупно 8.900 динара. Мораћу да кажем дежурној сестри да је у дому здравља велика гужва и да више пацијената шаље на приватну клинику.