Mario Dimitrijević iz Leskovca našao je svoje mesto na muzičkom nebu koja sija plavom bojom, a naša publika će ovog mladog virtuoza na gitari imati prilike da čuje u petak 11. avgusta na Nišvilu od 20.30 sati.

Njegov album „Blue or What“ pravo je osveženje na ovdašnjoj muzičkoj sceni, a ovaj mladi gitarista i kompozitor  ovom nastupu se raduje kao malo dete jer je oduvek želeo da nastupi na Nišvilu, piše Mediapress.rs.

“Do neba sam zahvalan organizatorima i prijateljima koji su omogućili da se to desi. Bend nastupa na Open Stage-u u kvartet formaciji: Nikola Marković – bas, Ljubiša Milošević – bubanj, Petar Pitarević – klavijature i moja malenkost na gitari. Čast mi je da binu delim sa izuzetnim profesionalcima koji svojom energijom doprinose da zvuk benda bude na vrhunskom nivou”, kazao je Dimitrijević.

Mario je inače iz poznate i priznate porodice doktora iz Leskovca, a njegovi sugrađani će imati prilike da ga čuju u svom rodnom gradu poslednje večeri “Roštiljijade” koja je će biti u znaku džeza.

Intervju koji je dao za ovaj portal prenosimo vam u celosti.

Gospodine Dimitrijeviću, nedavno je naše muzičko nebo dobilo novu zvezdu koja sija plavom bojom! Vaš album ,,Blue or What‘‘ je pravo osveženje na ovdašnjoj muzičkoj sceni. Publika će moći da čuje kompozicije sa pomenutog albuma na predstojećem Nišvilu, ali, nešto kasnije o tome. Možete li našim čitaocima, za početak, reći nešto više o sebi?

Hvala na lepim rečima o albumu, nadam se da je tako. Ja sam gitarista i kompozitor koji je rođen u Leskovcu, studirao u Skoplju, a trenutno živi u Beogradu. Muzikom se aktivno bavim od svoje petnaeste godine, dakle, skoro četrnaest godina. Za to vreme sam nastupao u brojnim formacijama, prešao hiljade kilometara, upoznao brojne zanimljive ljude i stekao jedno zaista unikatno iskustvo. U međuvremenu sam to iskustvo počeo da pretačem u raznovrsne ritmove i melodije, što je rezultovalo mojim prvim albumom.

Studirali ste u Skoplju, tamo ste, dakle, završili osnovne akademske studije. Da li je upisivanje fakulteta tamo bilo i deo prvobitnog plana ili su, ipak, inicijalne ideje za građenje akademske karijere bile nešto drugačije?

Najpre se javila ideja o školovanju u Americi, na čuvenom ,,Berkli‘‘ koledžu. Međutim, tada sam bio jako mlad, imao sam nepunih 16 godina, pa sam ubrzo odustao. Znao sam da postoji Džez odsek na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, ali sam slučajno video da taj odsek postoji i u Skoplju. Zahvalan sam na toj opciji jer je Skoplje svojim avangardnim duhom oblikovalo moju ličnost i inspirisalo me da počnem da se bavim stvaralaštvom.

Opišite nam ljubavnu priču između Vas i gitare! Šta se tačno dogodilo pa se rodila ljubav koja traje, evo, već više od deset godina? Da li je reč o ,,ljubavi na prvi pogled‘‘?

Definitivno! Zaljubio sam se davne 2007. godine kad sam na Sony Playstation-u 2 prvi put odigrao video igru ,,Guitar Hero III – Legends of Rock‘‘. Nakon toga sam počeo aktivno da slušam rok muziku i da odlazim na nastupe lokalnih bendova. Gitara me je opčinila u svakom pogledu, oduševio me njen zvuk, njen oblik… Maštao sam o tome kako sviram na binama, putujem i upoznajem ljude iz tog sveta. Par godina kasnije sam dobio svoju prvu gitaru i od tog momenta je nisam ispuštao iz ruku.

Kao što sam napomenuo na početku ovog razgovora, uskoro nas očekuje Vaš prvi nastup na predstojećem legendarnom džez festivalu. Možete li nam reći nešto više o tome – u kom sastavu i na kojoj bini nastupa bend u petak, 11. avgusta u 20:30?

Da budem iskren, ovom nastupu se radujem kao malo dete. Oduvek sam želeo da nastupim na Nišvilu, tako da sam do neba zahvalan organizatorima i prijateljima koji su omogućili da se to desi. Bend nastupa na Open Stage-u u kvartet formaciji: Nikola Marković – bas, Ljubiša Milošević – bubanj, Petar Pitarević – klavijature i moja malenkost na gitari. Čast mi je da binu delim sa izuzetnim profesionalcima koji svojom energijom doprinose da zvuk benda bude na vrhunskom nivou.

Album ,,Blue or What‘‘ je (biću, možda, sasvim subjektivan) delo koje kvalitetom značajno odskače od mnogih albuma koje je publika u Srbiji mogla da čuje u poslednje vreme. Koliko kompozicija sadrži Vaš ,,plavi prvenac‘‘, ko je doprineo njegovom finalnom izgledu i šta se još kuva u Vašoj muzičkoj kuhinji?

Još jednom, hvala na lepim rečima! Moj album sadrži pet pažljivo odabranih kompozicija i jednu alternativnu verziju već postojeće kompozicije. Za vizuelnu estetiku sam bio zadužen ja, dizajnirao sam omot i prateće fotografije. U planu je novi album o kome neću mnogo govoriti za sad, ali ću na nastupu odsvirati neke kompozicije koje će se naći na njemu.

Šta biste poručili mladim ljudima koji se bave muzikom u Srbiji i regionu? Šta jedan mladi, vituozni gitarista može da kaže o trnovitom džezerskom autoputu koji mu je jako dobro poznat? Kako motivisati najmlađe da istraju pri građenju sopstvenog muzičkog identiteta i kako da krenu stazom koja ne zna za kič i šund?

Mladim ljudima bih poručio da budu strpljivi, marljivi i uporni. Da izbegavaju masovni ukus i dominantnu estetiku, da konstantno istražuju i budu radoznali kada je u pitanju umetnost. Ovaj ,,autoput‘‘ ima puno zastoja, radova, naplatnih rampi i rupa. Svaki vozač mora da savlada sopstvenu vožnju i da poštuje druge učesnike u saobraćaju.

Mario, hvala Vam puno na izdvojenom vremenu! Šta biste, za kraj ovog razgovora, poručili našim čitaocima i zbog čega treba da u petak budu ispred Open stage-a?

Hvala Vama na pozivu! Svim ljudima želim puno ljubavi i još više dobre muzike! U petak ću pokušati da svojom gitarom pošaljem dobru energiju i ispričam zanimljivu priču. Pozvao bih sve ljubitelje muzike da prisustvuju koncertu i da se priključe mom muzičkom putovanju!