Toplicki ustanak bio je jedina oružana pobuna u Evropi u Prvom svetskom ratu (28. jun 1914. – 01. novembar 1918.).

Od kraja februara do kraja marta 1917. godine oslobodjena je velika teritorija Toplickog i Jablaničkog okruga.

Povod za ustanak bila je prisilna mobilizacija, koju je sprovodila bugarska vlast, bugarizacija Srba, konfiskacija imovine srpskog stanovnistva: oduzimala se stoka, hrana, koza i vuna, ubistva srpskog sveštenstva, uvedena je zabrana srpskog jezika i pisma, menjana su imena srpskim porodicama, svi udžbenici na srpskom jeziku su oduzimani od stanovništva, u srpske crkve su dovodjeni bugarski popovi, a srpske ikone su zamenjivene bugarskim.

Tokom gušenja ustanka austougarska i bugarska vojska ubile su oko 15 000 ljudi i zapalile vise od 30 000 kuca.

Spomenik toplickim junacima podignut je u centu Prokuplja 1934. godine, a na otkrivanju su bili kralj Aleksandar Karadjordjević, patrijarh Varnava ćlanovi Vlade i vise od 40 000 gradjana. 

U čast ovog istorijskog dogadjaja Vlada Republike Srbije je u nedelju 26. februara 2017. godine obeležila državnom ceremonijom 100 godina od izbijanja Toplickog ustanka.  Jedna od znamenitih ličnosti leskovačkog kraja koja je uzela ucesce u Toplickom ustanku bila je Paraskeva Gardić Djokic, uciteljica koja je čitav svoj radni vek provela u krajevima Jablanice i Puste reke.

Paraskeva Gardic Djokic, rodjena je 1870. godine u Leskovcu. Nosila je staru varosku nosnju, libide (kratki gornji zenski haljetak svecane zenske nosnje) i fes, a kosu zavijala u pundju. Udala se za Ljubu Gardica, sluzbenika Jablanickog sreza. Svoj radni vek koji je trajao 35 godina provela je u Jablanici i Pustoj reci gde su je smatrali pionirom i utemeljivacem prosvete i narodnog prosvecenja. Bila je prva uciteljica Kraljevske osnovne skole u Medvedji koja je pocela sa radom krajem 1888. godine. U Lebane je došla 1894. godine gde je radila u osnovnoj skoli sve do 1908. godine kada je premestena u Medvedji. Sluzbovala je u Bojniku, Lapotincu i Donjem Konjuvcu.

Bila je pripadnik Jablanickog četnickog pokreta i učesnik Topličkog ustanka od 26. februara do 25. marta 1917. godine.

Paraskeva je sašila srpsku zastavu i poklonila je kapetanu prve klase Milinku Vlahovicu, komadantu Jablaničkog četnickog odreda, prilikom oslobadjanja Lebana.

Do izbijanja Toplickog ustanka radila je ilegalno za cetnicki pokret, obavljala je kurirsku duznost, slala izvestaje o Bugarima u Lebanu, sanitetski materijal, lekove, novac i duvan. Sa tadasnjim predsednikom lebanske opstine Svetozarom Popovicem i Magdalenom Nikolic organizovala je privremenu bolnicu za ranjenike.

Posle propasti ustanka 25. marta Bugari su je uhapsili u Lebanu. Drzana je u lebanskom zatvoru do sudjenja sa ustanicima. Osudjena je na smrt streljanjem. Po naredjenju bugarske vlasti, kaznu streljanjem je trebalo sprovesti na desnoj obali reke Jablanice. U medjuvremenu je stiglo pomilovanje od vise bugarske komande, pa je Paraskeva posle drugog saslusanja i mucenja pustena, ali je drzana pod prismotrom.

Svetozar Popovic i Magdalena Nikolic su sprovedeni u Leskovac i streljani u Arapovoj dolini. Za zasluge u Prvom svetskom ratu i Toplickom ustanku Paraskeva Gardic Djokic je odlikovana Svetosavskim odlicjem. Umrla je 1925. godine i sahranjena je na Lebanskom groblju.             

Master istoricar Milan Z. Trajkovic