Dokotrka Jelena Božilović Đurović sa Instituta za medicinsku hemiju Gete univerziteta u Nemačkoj prijatno pre nekoliko dana na N1 televiziji iznedaila kada je objasnila saznaja nemačkih naučnika da se virus korona ne zadržava dugo na ćvrstim površinama, ali nas je informisala još o nečemu. Međutim, šira javnost ne zna da je ova naučnica Leskovčanaka, rođena u Guberevcu, gde je završila osnovnu školu.

Leskovčanaka, koju „Blic“ redovno se svrstava u 100 najznacajnijih Srpkinja, zavšila je Medicinsku školu u Leskovcu, kasnije hemijski fakultete. Njen otac, kako nam javljaju čitaoci, rodom iz Sejanice, je nastavnik fizičkog vaspitanja u penziji , a majka nastavnica muzičkog vaspitanja. Živela je i Grdelici.

U nastavku prenosimo tekst sa portala N1:

Dokotrka Jelena Božilović Đurović sa Instituta za medicinsku hemiju Gete univerziteta u Nemačkoj izjavila je u Danu uživo da je za nauku „par meseci postojanja virusa jako kratak period da bi mogla dati konkretne rezultate“. „Prvi rezultati su tu, rade se i dalja testiranja – koliko se zadržava na čvrstim površinama i tu postoje prvi rezultati, koji nisu zvanično publikovani, ali se rade na medicinskoj hemiji u Bonu, gde kažu da se na čvrstim površinama jako kratko zadržava i da je verovatnoća takvog prenošenja mala, što je dobra vest“, kaže.

Na pitanje kako naučnici u Nemačkoj stoje sa virusom, rekla je da se to ne može posmatrati lokalno, jer nauka generalno funkcioniše globalno.

„Postoji jedna dobra baza podataka za rad sa time, dosta se brzo uključio veliki broj istraživačkih grupa, svi projekti su po brzom postupku odobreni i krenulo se s radom. Da bi se došlo do saznanja, potrebni su multidisciplinarni timovi, ljudi jako puno rade na tome“, kaže ona.

Za nauku je, napominje, par meseci postojanja virusa jako kratak period da bi mogla dati konkretne rezultate.

„Ali, prvi rezultati su tu, ja vam mogu reći samo ono što je publikovano. To je da je virus kompletno izolovan, mapiran, došlo se do spoznaje gde su mutacije na njemu, napravljeni testovi za njega, određen je i put prenosa – prenosi se kapljičnim putem pre svega. Rade se i dalja testiranja, koliko dugo sezadržava na čvrstim površinama i tu postoje prvi rezultati, koji nisu zvanično publikovani, ali se rade na medicinskoj hemiji u Bonu, gde kažu da se na čvrstim površinama jako kratko zadržava i da je verovatnoća takvog prenošenja mala, što je dobra vest“, kaže ona.

Prema njenim rečima, čak i ako je postojao u tragovima, nije bio aktivan.

„Prilikom kupovine, ako neko dodirne neki predmet, a zaražen je, šansa da vi dodirnete i prenesete je minimalna. To je moguće ako se neko iskašljao u tom trenutku, a vi se vrlo brzo dodirnuli taj predmet i odmah preneli infekciju na neku od sluzokoža – nos, usta ili oči“, objasnila je.

Govoreći o lečenju krvnom plazmom, kaže da će ući u širu upotrebu, ali da to nije nova metoda.
„Poznata je s kraja 19. veka. Procena je da bi benefiti mogli biti veći od mogućih komplikacija, a kakvi će biti rezultati, to ćemo morati da se strpimo da vidimo“, kaže.

„Virus je apsolutno isti svuda u svetu“

Kako je rekla, u našoj štampi je videla pisanja da „postoje tri tipa virusa“, a to je, kaže, „apsolutno naučno neutemeljeno“.
„Virus je apsolutno isti svuda u svetu, a različitost mortaliteta potiče od sasvim drugih faktora“, kaže ona.
Istakla je da ne veruje u teorije da je virus „izašao iz laboratorije“.

„Ulazak u jednu takvu prostoriju je kroz četiri prostorije, pri čemu se pritisak smanjuje, da bi se izbeglo strujanje vazduha od iznutra ka spolja. Tu se radi po principu ‘četiri oka’ – jedan čovek radi, drugi kontroliše šta se radi. Protokoli su etablirani, mora se držati čvrsto tih protokola. Ja lično nisam pristalica te teorije da je to neko napravio u laboratoriji“, kaže ona.

Govoreći o testiranju u Nemačkoj, kaže da se za testiranje koristi „takozvana PCR metoda“.

„To je u stvari metoda kojom se u principu izoluje DNK ili RNK u ovom slučaju jednog mikroorganizma, virusa ili bakterije. Za takve metode je isto potrebno dosta vremena kako bi se etablirale, standardizovale, bile sigurne“, objašnjava.

Na pitanje kako da se ponašaju onkološki pacijenti tokom ove situacije, kaže da se oni moraju štititi.

„Ja nisam lekar da bih vam rekla koje su sve komplikacije, ono što ja znam je iz literature, ne iz prakse. Mislim da je jako važna procena lekara da li je u datom trenutku važnije da pacijent primi hemioterapiju ili da bude izolovan. Bolnice su svakako mesta gde je moguća koncentracija virusa veća nego bilo gde drugde, jer su to mesta gde ljudi imaju jako puno kontakta sa pacijentima“, kaže ona.
Izolacija bi bila jedno rešenje, rekla je, „a ukoliko je pacijent u takvom stanju da bi ga neprimanje terapije dovelo do drugih komplikacija, onda lekar treba da proceni“.