LESKOVAC – U leskovačkom porodilištu prošle godine rođene su 1622 bebe, 60 više nego 2013. godine, ali duplo manje nego 1985. godine.
Načelnik Ginekološko-akušerske službe u Opštoj bolnici Dragan Krstić ocenjuje da blagi rast broja novorođenih ne nagoveštava bolje dane kada je reč o uvećanju stanovništa u Jablaničkom okrugu.
„U poslednjih desetak godina se dešavalao da se broj poveća u jednoj, ali smanji u drugoj godini. Razlog za veliko radovanje imali bismo tek ako bi se broj novorođenih u narednih 10 godina uvećavao za 100 do 150. Taj tempo bi nas doveo u famozne osamdesete godine kada se u proseku rađalo po 3.500 dece“, kaže Krstić za Jugmediu.
Nije primetno porastao ni broj žena koje su rodile treće ili četvrto dete, ali je ovde zabeležen jedan drugi rekord.
„Imamo veoma nisku perinatalnu smrtnost – 5,6 promila, neznatno veću nego u Nemačkoj. Na taj uspeh smo ponosni, tim pre, što je smrtnost na nivou Srbije 10 promila. To smo postigli zahvaljujući boljoj organizaciji“, ističe Krstić.
U ginekološko-akušreskoj službi, najvećoj u Opštoj bolnici, prošle godine načinjeni su prvi koraci u laparaskopskoj hirurgiji, kojoj je podvrgnuto 20 žena.
„Obučavaju nas najbolji lekari u Srbiji, pa su logična očekivanja da u naredne dve godine u potpunosti ovladamo tom metodom“, naglašava Dragan Krstić.
(Kraj) mil
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Lepo je to samo napred, mada kad bi devojke htele da se udaju i da radjaju umesto sto ide po fakultete i po diskoteke vise bi nas bilo. Kad saznam da je neka rodila sa 17,18 odusevim se, kamo srece da svaka drugo rodi sa toliko, a ne cekaju da ostare pa onda deca e pa ne ide to tako.
Kako ste samo uspeli da stavite rec diskoteka i fakultet zajedno? Nemojte me shvatiti pogresno, lepo bi bilo kada bi veci broj mladih imao decu – ali ima nesto bitnije od proste reprodukcije. Ako podredimo svoje zivote razmnozavanju i produzetku vrste i zapostavimo obrazovanje ili nesto bitnije, ne mozemo sebe smatrati svesnim bicima. Uostalom, cak i da se porodi neko sa 17 godina – cime ce da hrani to dete?
u kom ti dobu zivis? proslo je vrem kad su zene bile robovi, zene treba da budu uspesne ali i ujedno da radjaju! ta deca koja se radjaju treba i da se ocuvaju, iskoluju a nasa primanja jedva mesec da se izdrzi i to smao za hranu. kada bude veceg standarda bice i veceg nataliteta. vise nema one izreke “ gde ima za jedno imace i za drugo“ danas se jedva skrpi za jedno
I ovo je predizborno obećanje SNS-a. Povećanje nataliteta je bio prioritet. Šta bi drugo ovaj narod mogao sebi da priušti.
Obrazovani znas sta, ta koja rodi sa 17godine ona se pre toga uda za nekoga, pa taj neko ce da radi a ona da radja decu. Pa i za Albance se kaze da nisu pismen narod ali zato su prvi po natalitetu, i samo se povecavaju a mi Srbi se samo smanjujemo. Deca su najvece bogatstvo, vece od skole, diplome, karijere a mnoge devojke samo gledaju da imaju karijeru a godine idu. Pa dok zavrsi ste to, dok se zaposli predje 30 godine i kad ce dece kad porodica??? Prosta reprodukcija na prvo mesto, sve ostalo sporedna stvar.
Ja zivim u 21 vek, ali mi na balkanu se jedino smanjujemo a svi ostali se povecavaju pa zar smo mi najsiromasniji narod, kako su nasi preci imali po 5,6 detata a radio je samo muskarac a zena sedela kuci??? Samo nalazite izgovore da se ne radjaju deca, a znas kako se kaze ko hoce nadje nacin, ko nece nadje izgovor. Prema tome ne pricajte i ne hvatajte se odmah za materijalnu situaciju jer nije bas to problem, necete obaveze, hocete provode diskoteke zurke, hocete duze da spavate, hocete mnogo toga a nesto najlepse i najvrednije na svetu necete.
ja bi dosad rodila deset dece, svako od drugog oca da preko skajpa moze da se zatrudni. Nece pa nece.
Pa ti umesto sto visis po skajpu udaj se pa rodi dete, kako tako mozete da razmisljate zar su vam prece zurke od potomstva?? Ne mogu da verujem, ali nazalost takvih je sve vise a sve manje porodicnih ljudi.
Pisao sam o tome mnogo puta, ja sam počeo da živim sam, sa tek napunjenih osamnaest godina. Moji su se čoporativno pokupili i otišli da žive u Minhen, a ja sam ostao ovde. U Nemačkoj mi je bilo suviše dosadno u tom trenutku.
Zaposlio sam se u firmi najboljeg očevog prijatelja kao kurir. Bio sam očajan kurir, znam da to zvuči neverovatno ali eto i to je moguće.
Kasnio sam na posao, spavao u kancelariji tokom radnog vremena, jer bih noću visio po klubovima, a Savo je imao neverovatno mnogo razumevanja za moje godine, slobodan duh, zanesenost ljubavlju i gitarom, ali pre svega, uvek me je voleo kao rođenog sina.
Ja sam inače u to vreme bio romantični probisvet, nisam pušio, pio, nisam se drogirao, čak nisam ni psovao, imao sam lepe manire, bio džentlmen prema svakoj ženi i devojci, ali sam bio neodogovoran, zamišljen, bez ikakvih životnih planova i ideja. Radio sam samo ono što mi se činilo da je zabavno.
No kako su dani moje dečačke slobode odmicali tako sam počeo da učim da radim ovo i ono. Naučio sam da peglam, prvo sam prao odeću na ruke, a onda sam naučio da uključim mašinu, pa sam naučio da kuvam, grašak, pa gulaš, pa krompir paprikaš… onda sam naučio da svoju nedeljnu platu ne potrošim u petak i subotu, nego sam uspevao da je razvučem čak i do sledeće srede.
I tako, korak po korak, dan po dan, za pola godine sam odrastao za čitavu deceniju. Ne zato što sam radio i zarađivao svoj novac, jer sam u toj oblasti bio najslabiji, nego zato što sam shvatio šta znači brinuti o sebi, šta znače obaveze koje nosi život odraslim ljudima.
Skuvaj sebi da jedeš, kupi pravu hemikaliju za kupatilo, plati račune, nemoj poslednjim novcem da častiš celu kafanu.
Gladovao sam i smrzavao se te godine, ležao sam u krevetu mrtav bolestan danima, a nikog nije bilo da skuva supu čaj, išao sam u tankoj jakni, isečenim farmerkama i Starkama celu zimu i proleće i leto, imao sam 18 i glumio sam šmekera. Bilo je teško, ali sam imao svoju slobodu.
I ono što je najvažnije imao sam snage i volje da kroz sve nedaće i probleme, te krizne 1994. naučim šta je život.
Živeo sam svoj život.
Ovih godina često slušam mlade ljude od nekih 25, 26, 30, godina, koji i dalje sede kod svojih u kući. Za astalom na kojem su duvali svećice na torti, u sobi u kojoj su odrasli. Kažu nema posla, para, mogućnosti, zato su tu gde jesu.
To nije istina, kad imaš 20 godina uvek ima posla za tebe, naravno, nema direktorskog posla, ali ga ima u kafiću, na gradilištu, radi u Potrčku, budi kurir,…
….. sekretariši, nauči da programiraš, budi grafički dizajner, loš, samo budi.
Radi nešto.
Iznajmi stan sa drugarima. Ne mora biti u centru, na Vračaru, i Karaburma je ok, Labudovo brdo, ma i Surčin je ok samo idi od svojih roditelja. Ma kako ih voleo, ma kako ti bilo lakše da ti keva na brzaka isprži prženice, počni da živiš svoj život, makar nemao šta da doručkuješ.
Što pre počneš da ga živiš, to ćeš tako mlad lakše prebroditi sve one muke, odrastanja, gladovanja, neplaćenih računa, dugova, neispeglanih stvari,
Biti zreo i samostalan ne znači biti milioner, nego znači umeti da živiš sa onime koliko zaradiš, umeti da sebi skuvaš da jedeš, da ispeglaš i opereš stvari.
Hteo sam samo da vam kažem, da ako još uvek živite kod svojih, iz ovih stopa krenite, okupite dva tri drugara, iznajmite stan, na Karaburmi, svako po 80 evra, nađite bilo kakav posao i počnite da živite svoj, SVOJ, život, ma kakav on bio, biće samo vaš.
More, rode… daviškadupečeunjivu.
Kakve veze sad ima njiva?