Nepoznato je koliko je naroda bilo tokom dve liturgije srpskog patrijarha u jašunjskom muškom manastiru Sveti Jovan Preteča kod Leskovcva, ali je izvesno da ova petovekovna svetinja nije u poslednjih 100 godina u jednom danu u svojoj porti „videla“ toliki broj ljudi kao jutros dok je patrijarh Irinej služio liturgiju sa vladikama i sveštenstvom.Slavilo se danas pet vekova ovog takozvanog muškog manastira u ataru sela Jašunja kod Leskovca.

Liturgija se služila u čast pola milenijuma postojanja ove obnovljene svetinje na obroncima Babičke gore. Najviše vernika bilo je iz Leskovca, ali sudeći prema registracijama na automobilima, skoro iz cele Srbije.

Patrijarh Irinej odlikovao je gradonačelnika Leskovca Gorana Cvetanovića orednom Svetog Save

Blagosiljajući današnji dan, patrijarh srpski Irinej je kazao da se srpski narod oduvek sabirao oko svetinja.

„Sve dok nosimo boga u srcima svojim, dok god se budemo vladali i ponašali onako ko to gospod  hoće, dok god u njega verujemo, čujemo i slušamo, da po njegovoj volji živimo“,  kazao je patrijarh kome su u služenju liturgije pomagali vladika niški Arsenije, vladika vranjski Pahomije i vladika timočki Ilirion, kao i mnogi monasi i sveštenici leskovačke crkve.

Ovaj dan je prilika, dodao je, da se setimo minulih vekova, ali da pogledamo i u budućnost.

„Vreme u kome živimo ništa nije manje opasno od onoga minuloga. Nekada su naši neprijatelji hteli fizički da nas unište, danas to isto hoće. I ne samo fizički, nego još više, i duhovno. A kada nas duhovno unište, onda prestajemo da postojimo kao narod. Zato gospod čini da se ovakve svetinje obnavljaju“, zaključio je patrijarh.

JOANIKIJE I POP TIKA

Pre početka liturgije patrijarh je naprsnim krstom odlikovao sveštenika u penziji i nekadašnjeg jašunjskog paroha Popa Tiku, ali i Joanikija, donedavnog igumana jašunjskog manastira Sveti Jovan, koji se, primajući ovo najveće crkveno odlikovanje – rasplakao. Suze su monahu klizile niz lice i kasnije tokom liturgije, pa je, kako su ga svojevremno opisivali meštani, ovaj „prek“ čovek rasplakao mnoge vernike u prvim redovima ispred male crkvice gde je održana liturgija.

Joanikije je, naime, postavljen za igumana tog manastira pre nešto više od 10 godina, dok je on bio napušten i pregažen, urasao u korov, zaboravljen i porušen. Godinama je spavao u prikolici i marljivo radio na njegovoj obnovi sa leskovačkim vlastima, brojnim sponzorima, udruženjima i niškom eparhijom, dok ceo kompleks nije dobio današnji izgled.

Premešten je u manastir Svete Petke kod Sićeva i unapređen u arhimandrita, takođe najveći monaški čin.

Inače, prema navodima iz monografije, Jašunjski muški manastir su još dva puta posetili srpski patrijarsi – 1.694. i 1.710. godine, u vreme najvećih turskih zuluma nad Srbima.

Pretpostavlja se da su oni u tim prilikama održali liturgije, a ima nagoveštaja da je i sam Arsenije treći Čarnojević boravio ovde pre nego će povesti veliku seobu Srba sa Kosova koja i danas traje.

ŽENSKI JAŠUNJSKI MANASTIR SVETA BOGORODICA VAVEDENJE

Ovaj ženski manastir koga su nedaleko od muškog manastira osnovale dame iz takođe vizantijske carske porodice Kantakuzen, svojih pet stotina vekova obeležio je pre 18 godina, ali u tišini, bez pompe i bez ikakvih ulaganja u njega, odnosno, malu crkvicu i  tada još držeću trpezariju koja je mirisala na vekove. Jedini gosti na nekoliko sati bili su zapravo leskovački novinari čiju je posetu organizovala Bojana Ristić, tada narodni poslanik.

I to je bilo sve.

Kasnije je obnovljen konak od strane darodavca, političara koji je i sada na veoma važnoj funkciji u Leskovcu, ali koji ne dozvoljava da mu se pomene ime.

Na današnjoj liturgiji u Svetom Jovanu, ženski manastir je samo usput pomenut.

Milica Ivanović