Nepresušna ljubav prema likovnoj umetnosti koju je gajila od malena je Vranjanaku Milicu Nikolić, još u detinjstvu odvela u Likovnu radionicu Narodnog univerziteta Vranje. I dok je tamo uz pomoć voditeljke ove radionice Vesne Marinković Stanković, pravila prve korake ka čudesnom svetu slikarstva, maštala da jednog dana poput velikih slikara stane za štafelajem i stvara svoja najbolja dela. Kako su potezi četkicom u njenoj ruci bili sve sigurniji i ubojitiji ona je bila ubeđena da će ostvariti svoj davnašnji san.

Zato je bila veoma marljiva u radionici, ali i u školi gde je sticala osnovna znanja iz raznih predmeta. Podjednako se veselila svemu naučenom i čekala dan kada će svoje znanje negde moći da pokaže.

Priliku za to život joj je pružio kada je otišla da polaže prijemni na Fakultetu umetnosti u Novom Pazaru gde je iz prve položila. I taman kada je pomislila da je konačno ostvarila svoj životni san iznenada joj se pogoršalo zdravlje i ona je posle provedenih mesec dana na nastavi morala da napusti ovaj fakultat. Nada koja je tinjala u njoj da će posle oporavka uspeti da se vrati na fakultet nestala je kada je saznala da porodica nema novca za njeno školovanje.

„U tom trenutku mi je najbitnije bilo da se moje zdravlje popravi jer sam bila svesna da od toga u životu ništa ne može biti važnije. Takođe sam znala da talenat koji posedujem jednog dana mora da dođe do izražaja. To su mi potvrdili i profesori na fakultetu gde sam za samo mesec dana mnogo napredovala jer su oni bili potpuno posvećeni studentima i njihovom napredovanju“, priča Milica.

Po povratku u Vranje utočište je ponovo pronašla u Likovnoj radionici gde je sa ostalim polaznicima nastavila da nadograđuje svoje znanje. Upisala je i Učiteljski fakultet i sada je na završnoj godini.

„Iako ne studiram fakultet koji sam želela i u njemu sam našla mnogo toga zanimljivog. U nekim predmetima sam mogla da primenim znanje stečeno u Likovnoj radionici i to me čini srećnom“, kaže Milica.

Tu svoju sreću ona uvek podeli sa svojim drugarima iz Likovne radionice kad god ode tamo. Poslednjih godina Milica u njoj i volontira tako da je ona postala i njen drugi dom u koji rado svraća.

Taj boravak u Likovnoj radionici je u njenom stvralaštvu bio toliko plodonosan da je to rezultiralo učešćem na više grupnih izložbi polaznika ove radionice i jednom samostalnom. Svi ovi uspesi kao i radno angažovanje u Omladinskom savezu učinili su je jačom i poletnijom i dali joj snage da se bori za svoju budućnost.

Zato ona sa nesmanjenim elanom svakodnevno odlazi u Likovnu radionicu po nova znanja iz likovne umetnosti jer želi da nakon završenog Učiteljskog fakulteta upiše master studije na nekom umetničkom fakultetu i time nastavi da razvija svoj talenat i ljubav prema umetnosti.