Iako je navršila šezdeset godina pletačkog staža Vranjanka Ljubinka Dimković ne namerava da prestane da se bavi ovim zanatom. Kaže da je ruke odlično služe i da će plesti sve dok bude mogla. Sada uglavnom plete vunene čarape i popke za decu jer joj dugogodišnje mušterije to najviše i traže. Ponekad isplete i neki vuneni prsluk i džemper, ali to se veoma retko dešava zato što ljudi danas više vole da nose bluze i džempere proizvedene u nekoj inostranoj ili domaćoj fabrici.

Iako se to polednjih godina negativno odrazilo na njen posao ona se ne žali na konkurenciju. Kaže da još uvek ima kome da proda svoje proizvode od vune, a njene najveće mušterije su rudari, lovci, drvari i ljudi koji pate od reume i imaju problem sa cirkulacijom.

“Vuna je prirodan materijal i kao takav blagotvorno deluje na ljudski organizam.To pogotovo znaju oni koji pate od reume i imaju problem sa cirkulacijom. Otuda mnogi zimi nose moje vunene čarape i u cipelama jer samo tako noge mogu da ugreju noge”, priča Ljubinka.

Njene džempere ispletene od vune i konca koje je nekada radila za “Jumko” i još neke poznate trgovinske kuće u zemlji i danas pamte njene mušterije koji kažu da oni i posle silnog nošenja i pranja izgledaju kao novi i da ih i sada rado nose. Na taj period svog života pogotovo je ponosna Ljubinka zato što je od pletenja mogla da zaradi pristojan lični dohodak koji joj je omogućavao da podmiri sve kućne potrebštine i kupi mnoge stvari deci za školu.

“Znala sam tokom meseca da ispletem i po dvadeset džempera uprkos tome što sam imala mnogo obaveze oko dece i kuće. Iako je to na momente bilo veoma teško uspevala sam da svoje obaveze završim na vreme”, ističe Ljubinka.

I sada dok plete čarape i popke ona radi po kući, čuva unuka i uspe za dan da isplete po jedan par čarapa. Ono što tokom nedelje isplete subotom iznese na pijacu da proda. Kaže da je zarada skromna zato što kod vranjskog bojadžije kupuje već ispredenu vunu, ali joj i ona puno znači s obzirom da njena mesečna penzija iznosi sto evra.