Ljubomir Saramandić: Ko ne dođe na Krf i ostrvo Vido, nosiće u sebi veliku prazninu

Dolazak na Krf je važan deo obrazovanja učenika, sticanje identiteta, i jedan vid korekcije svih onih sadržaja koji nas danas okružuju, poput video igrica, raznih televizijskih programa, a naročito mlade koji žive u svetu površnosti, hedonizma, potrebe za zadovoljstvima i uživanjem. Nakon toga nastupaju apatija, nezadovoljstvo, pa i sebičnost, rekao je kustos Srpske kuće na grčkom ostrvu Krf Ljubomir Saramandić, koji je u utorak uveče u sali Doma vojske u Vranju održao predavanje na temu „Krf ostrvo spasa i vaskrsnuća“.

On je poručio da „povlačenje oko 400.000 srpskih vojnika i izbeglica preko Albanije 1915. godine u Prvom svetskom ratu, ili Albanska golgota, treba da bude nadahnuće i inspiracija za buduće generacije“.

„Poseta mestima srpskog stradanja, potrebni su u periodu kada se formira partiotski identitet, negde između sedamnaeste i osamnaeste godine, kada se postavljaju važna životna pitanja „Ko sam?“ „Odakle sam?“, da bi se iznutra pokrenuli suprotan mehanizam i patriotizam, koji je samo prelazna faza ka pitanju smisla i kvaliteta života“, rekao je Saramandić.

Od 1. aprila do kraja godine, dodaje, nalazi se u Srpskoj kući, a tokom zimskog perioda drži predavanja i pokušava da pruži odgovor na pitanje zašto treba doći na Krf.

„Pokušaću da iz svog decenijskog iskustva i rada na tom mestu, približim zašto je taj istorijski trenutak mesto, ne samo gde se najlakše pusti suza već i mesto gde se istovremeno javi nadahnuće, dodatna snaga za savladavanje prepreka. Lično smatram, a to su i utisci posetilaca, da ko ne dođe na Krf i na ostrvo Vido, u sebi će nositi veliku prazninu“, ističe Saramandić.

U muzičkom delu večeri nastupio je hor vranjske Gimnazije sa pesmom „Tamo daleko“.

Predavanje je u organizaciji Gimnazije „Bora Stanković“ i Javne biblioteke, a u okviru Nedelje škole koja se obeležava u Gimnaziji.

„Srpska kuća“ na Krfu posvećena je Srbima koji su boravili na tom ostrvu od 1916. do 1918. godine, a u njoj se nalazi i Počasni konzulat Srbije. Smeštena je u neposrednoj blizini gradskog trga Spijanada i funkcioniše kao muzej, u kome se nalaze različiti predmeti srpskih ratnika, poput ordenja i uniformi, te fotografije, koje predstavljaju svojevrsno svedočenje o velikoj tragediji srpske vojske i celokupnog srpskog naroda.

Najvažniji spomenik srpske istorije na Krfu, na ostrvu Vido je mauzolej podignut 1939.godine. U unutrašnjosti mauzoleja u kasetama su pohranjena 1.232 posmrtna ostatka srpskih boraca i civila čija su imena bila poznata, a čak oko 1.500 njih koji su ostali nepoznati.

Na Krfu su i brojni spomenici i obeležja posvećeni srpskoj vojsci i narodu, a na obližnjem ostrvu Vido bila je bolnica za srpske vojnike. Veliki broj srpskih ratnika sahranjen je u moru kraj tog ostrva, odnosno u „Plavoj grobnici“, koju je opevao Milutin Bojić.

Kod mauzoleja-kosturnice je i spomenik Kameni krst, koji je 1922. godine podigao regent Aleksandar Karađorđević.

Pored drugih vrednih umetničkih dela i najpoznatija srpska pesma „Tamo daleko“ nastala je na Krfu kao izraz tuge za napuštenom otadžbinom.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar