Dolazak na Krf je važan deo obrazovanja učenika, sticanje identiteta, i jedan vid korekcije svih onih sadržaja koji nas danas okružuju, poput video igrica, raznih televizijskih programa, a naročito mlade koji žive u svetu površnosti, hedonizma, potrebe za zadovoljstvima i uživanjem. Nakon toga nastupaju apatija, nezadovoljstvo, pa i sebičnost, rekao je kustos Srpske kuće na grčkom ostrvu Krf Ljubomir Saramandić, koji je u utorak uveče u sali Doma vojske u Vranju održao predavanje na temu „Krf ostrvo spasa i vaskrsnuća“.

On je poručio da „povlačenje oko 400.000 srpskih vojnika i izbeglica preko Albanije 1915. godine u Prvom svetskom ratu, ili Albanska golgota, treba da bude nadahnuće i inspiracija za buduće generacije“.

„Poseta mestima srpskog stradanja, potrebni su u periodu kada se formira partiotski identitet, negde između sedamnaeste i osamnaeste godine, kada se postavljaju važna životna pitanja „Ko sam?“ „Odakle sam?“, da bi se iznutra pokrenuli suprotan mehanizam i patriotizam, koji je samo prelazna faza ka pitanju smisla i kvaliteta života“, rekao je Saramandić.

Od 1. aprila do kraja godine, dodaje, nalazi se u Srpskoj kući, a tokom zimskog perioda drži predavanja i pokušava da pruži odgovor na pitanje zašto treba doći na Krf.

„Pokušaću da iz svog decenijskog iskustva i rada na tom mestu, približim zašto je taj istorijski trenutak mesto, ne samo gde se najlakše pusti suza već i mesto gde se istovremeno javi nadahnuće, dodatna snaga za savladavanje prepreka. Lično smatram, a to su i utisci posetilaca, da ko ne dođe na Krf i na ostrvo Vido, u sebi će nositi veliku prazninu“, ističe Saramandić.

U muzičkom delu večeri nastupio je hor vranjske Gimnazije sa pesmom „Tamo daleko“.

Predavanje je u organizaciji Gimnazije „Bora Stanković“ i Javne biblioteke, a u okviru Nedelje škole koja se obeležava u Gimnaziji.

„Srpska kuća“ na Krfu posvećena je Srbima koji su boravili na tom ostrvu od 1916. do 1918. godine, a u njoj se nalazi i Počasni konzulat Srbije. Smeštena je u neposrednoj blizini gradskog trga Spijanada i funkcioniše kao muzej, u kome se nalaze različiti predmeti srpskih ratnika, poput ordenja i uniformi, te fotografije, koje predstavljaju svojevrsno svedočenje o velikoj tragediji srpske vojske i celokupnog srpskog naroda.

Najvažniji spomenik srpske istorije na Krfu, na ostrvu Vido je mauzolej podignut 1939.godine. U unutrašnjosti mauzoleja u kasetama su pohranjena 1.232 posmrtna ostatka srpskih boraca i civila čija su imena bila poznata, a čak oko 1.500 njih koji su ostali nepoznati.

Na Krfu su i brojni spomenici i obeležja posvećeni srpskoj vojsci i narodu, a na obližnjem ostrvu Vido bila je bolnica za srpske vojnike. Veliki broj srpskih ratnika sahranjen je u moru kraj tog ostrva, odnosno u „Plavoj grobnici“, koju je opevao Milutin Bojić.

Kod mauzoleja-kosturnice je i spomenik Kameni krst, koji je 1922. godine podigao regent Aleksandar Karađorđević.

Pored drugih vrednih umetničkih dela i najpoznatija srpska pesma „Tamo daleko“ nastala je na Krfu kao izraz tuge za napuštenom otadžbinom.