LESKOVAC – Povodom obeležavanja 120 godina od rođenja Miloša Crnjanskog, jednog od najznačajnijih srpskih književnika XX veka, u LKC se večeras održava tribina.
Na tribini pod nazivom: “Zaista, zrak sam samo”, govoriće: Dimitrije Tasić, sekretar i urednik u Zadužbini “Miloš Crnjanski” u Beogradu, Dragan Boža Marjanović, glumac Narodnog pozorišta Leskovac i Cvetana Radivojević, urednik programa.
Razgovor o Crnjanskom pratiće i audio-video zapisi u kojima svoju poeziju govori sam pisac.
Tribina “Zaista, zrak sam samo” biće održana u 19 časova u holu na spratu Leskovačkog kulturnog centra.
(Kraj) mil
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Milos Crnjanski je svakako jedan od najsrpskijih, srpskih knjizevnika.
Njegov znacaj za sveukupnu srpsku knjizevnost je zna se, ogroman. Ipak, Crnjanski je i pored toga, nekako skrajnut i mada na prvi pogled ne izgleda tako, jos uvek nedovoljno otkriven.
Svojevremeno je za mene, kao uostalom i za veliku vecinu prosecnih citalaca, on bio samo Seobe, Strazilovo, Roman o Londonu i to bi bilo to. Ako cemo pravo, prilicno tesko za citanje, narocito u mladjem dobu.
Medjutim pre vise od desetak godina, u ruke mi je sasvim slucajno dospela kopirana knjizica Istoricara Relje Novakovica „Nepoznati Crnjanski-drevni Srbi na britanskom tlu“. Ta tema, o arheoloskim i istorijskim vezama, Britanskih ostrva sa Balkanskim poluostrvom, o kojoj je Crnjanski pisao, za mene je bila potpuno zbunjujuce otkrice. Interesovanje Crnjanskog za ove teme, jos i vece.
Cak i kroz te njegove malo poznate radove, oseca se i jasno vidi pisceva duboka opcinjenost svojom sopstvenom nacijom i njenim beskrajnim seobama. I on sam je gotovo celog svog zivota, bio u nekakvim seobama.
Beskrajan plavi krug. U njemu, zvezda. … Ima seoba. Smrti nema!
Ove njegove najpoznatije recenice, gotovo da same mogu biti, sasvim zaseban roman. Uostalom, Crnjanski bar kad su Seobe u pitanju i jeste napisao samo pocetak i kraj. Sve ono izmedju, samo je zalosna Srpska istorija, koja nam se uvek iznova ponavlja.
Krajem osamdesetih godina, reziser Aleksandar Petrovic je snimio Seobe u dva dela. O ta dva filma, radjena u francusko-srpskoj koprodukciji, ja nemam bas neko visoko misljenje. Po meni, posle „Skupljaca perja“, Petrovic nije trebalo vise nista ni da snima.
U samom filmu Seobe, radnja se recimo desava mnogo brze nego u romanu, sto je dobro. Medjutim za moj ukus, previse je tu Fancuza u jednoj cisto srpskoj prici.
Da ne bude zabune, obozavam francuske filmove. Jedini moj problem sa njihovom kinematografijom je to sto sam ubedejen da bez Zana Gabena, nema vise ni francuskog filma. U toj francusko-srpskoj mesavini, na moju veliku zalost, dobili smo samo ruznu Dafinu i vise nego jasnu potvrdu da je od vrhunske literature, najlakse dobiti sasvim osrednja filmska ostvarenja.
Ono sto je u vezi Petrovicevih Seoba interesantno, je da se ti filmovi uglavnom nisu dopali ljubiteljima Crnjanskog. Sasvim suprotno od toga, oni kojima je Crnjanski pretezak i spor, bili su odusevljeni ovom ekranizacijom.
Sam Crnjanski je imao neverovatno zanimljiv i dogadjajima ispunjen zivot. O tom zivotu se jos uvek ne zna dovoljno. Neka njegova neobjavljena dela su na zalost izgubljena i za sada se smatraju nestalima. Bilo bi fantasticno vredno otkrice da se jednom ipak pojave na svetlost dana.
Gospodin Dimitrije Tasic je trenutno, verovatno najveci poznavalac zivota i opusa Milosa Crnjanskog. Zato se nadam da ce nam veceras, pored uobicajenog i ocekivanog, ipak vise govoriti o nekim manje poznatim detaljima iz piscevog zivota i stvaralastva.
A za sve one koji bi da saznaju dosta toga zanimljivog o ovom srpskom velikanu, preporucujem jedan od mojih omiljenih blogova, na kome se nalazi odlicno napisan tekst o Milosu Crnjanskom.
http://hiperboreja.blogspot.com/2012/10/jesen-milosa-crnjanskog.html