KURŠUMLIJA/NIŠ – U fudbalsku loptu zaljubila se sa 4 godine kada je prvi put s ocem kročila na stadion u Kuršumiji i od tada lopta je njena najbolja i najdraža igrčaka, s kojom se vinula do omladinske selekcije Srbije, kao članica višestrukog prvaka Mašinca iz Niša gde igra na poziciji beka i štopera.

“Fudbal je moja ljubav a škola je na prvom mestu. Sa tim se slažu i moji roditelji od kojih imam maksimalnu podršku i verujem da ću uskoro postati i stalni član A repezentacije”, priča Isidora
Vućković, junakinja naše priče o talentu i ljubavi prema fudbalu, nasleđenoj od oca Dragana, koji je bio i njen prvi trener.

Ova perspektivna fudbalerka iz Kuršumlije, članica niškog Mašinca i mlade reprezentacije Srbije,  je brzo svoje lutke  zamenila fudbalskom loptom i ta ljubav je toliko jaka da Isidora i ne pomišlja da jednoga dana prestane da se druži sa njom.

“Moj prvi trener, moj otac Goran koji mi je je prvi odveo na trenig, je bivši fudbaler i žarko je želo da postanem fudbalerka i dostojno ga zamenim. Verujem da sam u tome bar za sada uspela, a nadam se da ću ga jednog dana i prevazići”, priča za Jugmediu Isidora.

Prve fudbalske korake načinila je u Kolibri i sa 14 godina postala prvotimac.  Posle dve godine provedene u Kuršumiji postaje članica  našeg višestrukog prvaka Mašinca iz Niša, kod poznatog i proslavljenog trenera kad je reč o ženskom fudbalu, kod Perice Krstića koji za Isidoru ima samo reči hvale.  U međuvremenu je postala i članica najpre kadetske potom i omladinske selekcije Srbije za koju trenutno nastupa.

“U Mašincu su me klupske drugarice dobro primile i uslovi za rad su fenomenalni. Među igračicama vlada dobra atmosfera jer nema podvajanja sve smo iste u klubu. I pored toga što školu pohađam u Kuršumliji a igram u Nišu, sve obaveze stižem da odradim na vreme”, objašava.

Veliku zahvalnost, kaže, duguje trenerima Vladimiru i Dobrivoju Čaviću u Kolibrima, ali ipak “Perica Krtsić će biti najveći krivac ako uspem da postanem članica  reprezentacije Srbije u šta iskreno verujem”.

Vukašin Stevanović