Kroz nekada varoš, a danas grad Leskovac, pruga je prošla davne 1886. godine, u vreme kralja Milana Obrenovića, vladara koji je modernizovao Srbiju i kome Leskovčani žele da podignu spomenik u centru – prvi takav u zemlji.

Više od veka kasnije, tačnije četiri godine, putnički vozovi više ne prolaze kroz grad na Veternici, kao ni kroz Vranje, Bujanovac i Preševo, sve do granice sa Severnom Makedonijom.

Na pitanje novinarke kada će jug Srbije ponovo dobiti putnički voz, predsednik Vlade Đuro Macut nije imao precizan odgovor.

„I ovo je jedna velika infrastrukturna priča. Verovatno ne u narednih godinu dana, ali se svakako radi na tome da prolaze brze pruge između Beograda i Niša, a da se kasnije to konektuje na južni pravac. Idemo vrlo brzo do Grčke; sa makedonske strane postoji veliko razumevanje. Njihova je intencija da rade na modernizaciji železnice. To će, verovatno, podstaći i nas da ubrzamo“, rekao je Macut.

Nema pouzdanih informacija da su počeli radovi ni na pruzi Beograd-Leskovac.

Beogradski mediji su prošle godine pisali da će gradnja pruge između Beograda i Niša početi ove godine, a predsednik Srbije je 19. jula izjavio da je obnovljena pruga od Niša do Brestovca i da će biti otvorena ove jeseni, iako je rok za završetak radova bio još 2023. godine.

Meštani Brestovca, međutim, kažu da radovi još traju.

Čak i ako se ta deonica završi, za Leskovac to neće značiti mnogo, jer putnički vozovi i dalje neće prolaziti kroz grad – ni južnije od njega.

Putnički saobraćaj kroz Leskovac obustavljen je 2021. godine. Čitava jedna generacija mladih sa juga završila je fakultete, a da nije imala priliku da vidi voz u svom kraju, niti da se njime – nekada najjeftinijim prevoznim sredstvom – vozi.

Ko zna koliko će se još Macuta promeniti u Vladi Srbije dok pruga konačno ne bude rekonstruisana – ona ista koju je podigao kralj Milan, oslobodilac južnih krajeva.

Uostalom, novi premijer je već rekao da su „rezerve za infrastrukturu istanjene“.