Oni imaju troje dece, uzrasta od 9 do 18 godina, a svako ko poznaje Matiće zna da je reč o skladnoj, energičnoj i srećnoj porodici, o bračnom paru koji ne propušta ni jednu radost svoje dece i o cenjenim lekarima.

„Tek sada, u ovim godinama, razumem svoje roditelje kada su govorili da su srećni što smo sestra i ja zdrave i uspešne, iako su i sami bili ostvareni u svom poslu“, priča za Jugmediu Matićeva.

Magdalena Matić je specijalista radiologije i načelnica Radiološke dijagnostike Doma zdravlja u Leskovcu, a njen suprug Srđan Matić je fizijatar-reumatolog na Odeljenju fizikalne medicine i rehabilitacije Opšte bolnice u ovom gradu.

Ona je bila na završenoj godini fakulteta a on je već radio kada je zatrudnela sa Dašom, sada brucošem na Fakultetu organizacionih nauka, na IT smeru u Beogradu.

U kući Matića se svakoga dana kuva. Tu naviku Magdalena je ponela iz roditeljske kuće

„Dašu smo čuvali knjiški, u strahu da negde ne pogrešimo, a kada je posle skoro sedam godina došao Filip, bili smo opušteni. Tek sa trećim detetom, sa Tadijom, smo uživali u roditeljstvu“, objašanjava Magdalena.

Put od prvog do trećeg deteta nije bio lak. Za drugo i treće su se, bukvalno, borili.

„Jednostavno, nisam mogla ponovo da zatrudnim. Lekari su govorili da je sve u redu, ali je posle par godina počela da me hvata panika. Ponovo sam ostala u drugom stanju kada smo prestali da mislimo na problem i rodila Filipa. S Tadijom sam prokrvarila u trećem mesecu, pa sam morala da preležim celu trudnoću koja je bila vrlo rizična, tim pre što sam dvoje već rodila carskim rezom. Nagrađeni smo prelepom bebom od 4,5 kilograma, bebom sa prelepim očima“, priča Magdelena kojoj se osmeh ne skida sa lica.

Velika pomoć i podrška u čuvanju dece bila je Magdalenina majka

„Tek s trećim detetom sam video koliko je kuća ispunjenija i bogatija, a porodica živahnija“, dopunjuje Srđan svoju suprugu, koji kaže da su supružnici prećutno podelili obaveze.

„Majka je mnogo više sa decom, ja sam tu da malo više radim. Oboje smo na svoj način posvećeni deci, trudimo se da im obezbedimo bezbrižno odrastanje, da ih podržimo u svojim školskim i vanškolskim aktivnostima, da napravimo udobnu atmosferu“, priča Srđan Matić, inače, bivši košarkaš.

A deca su nasledila gene svojih roditelja. Dečaci vole košarku, sve troje su muzikalna, govore više jezika…

Ipak, priznaju oboje, da je za čuvanje i vaspitavanje dece potrebna žrtva u smislu odricanja od izlazaka, druženja, od sopstvenih hobija.

Magdalena je, na primer, završila specijalizaciju u Nišu sa troje dece svakoga dana putujući.

„Iako sam, kao i ostale koleginice i kolege, imala obezbeđen stan u Nišu, ni jedan jedini dan nisam prespavala u njemu jer sam htela da me deca osete pored sebe, da budem uz njih, da ne propustim ni jedan njihov srećan trenutak ni tugu, da im gledam lica“.

Na pitanje zašto se roditelji boje višečlane porodice kaže da je reč o sebičluku.

„Moje je mišljenje da finansijsko stanje nije presudno, već sebičnost, u smislu da ne žele da daju svoje vreme, davanje je glavni problem, generalno, ne samo u Srbiji, već i na zapadu. Ne žele sebe da forsiraju, da pruže svoj maksimum, da se posvete“, mišljenja je Magadalena Matić, majka troje dece.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva