Na ulazu uređene kuće četiri pokretna dečja automobilska sedišta, po hodnicima i sobama ukusno nameštenog sprata igračke uredno složene, a tu negde uklapa se i gomila spremljenog veša za peglanje. Između trčkaraju deca, četvoro.

To je dom i to su deca bračnog para Angeline i Jovana Prokopovića iz Leskovca, jednog od retkih parova koji su odlučili da imaju četvoro dece, veliku planiranu porodicu.

Najstariji Aleksandar ima 6,5 godina, Aleksija 5, Jovana 3 a Anuška je rođena 1. marta ove godine.

„Kada si mlad ništa nije nemoguće, da rodiš četvoro dece, da ih odgajaš, da kuća bude uredna i obroci spremljeni na vreme“, odgovora na naše čuđenje, zapravo, neizgovoreno pitanje.

Angelina je diplomirani ekonomista. Fakultet na državnom univerzitetu završila je za 4 godine, upoznala Jovana i posle kraćeg zabavljanja oboje su, kaže, znali da su jedno za drugo. Jovan ima svoj privatni posao van Leskovca, pa je kod kuće samo vikendom.

„Nekako mi je bilo logično da najpre rodim makar jedno dete pa posle toga da mislim na posao. Kada smo osetili toplinu roditeljstva, brzo smo se odlučili na drugo, pa na treće, a četvrto nam je bog poslao. Doduše, mislili smo da će Anuška biti dečak, da pravi društvo najstarijem Alekseju, ali nije, pa je sada brat kao jedini muškarac blažen među svojim sestrama“.

„Tvrdim da finansije nisu presudne za više dece jer se garderoba prenosi, kao i knjige, već spremnost da svoje ambicije staviš u drugi plan“

Iako su deca mala, na Angelini (31) se ne vidi umor, a trčkaranje po kući održava joj kondiciju i vitku liniju.

„To je zato što troje starije dece ide u vrtić. Ja sam veliki pobornik boravka u vrtićima, posebno što su leskovački vrtići odlični. Dete se tamo druži, ima redovne obroke, nauči se redu i brže progovori. Osim toga, u čuvanju dece, pomaže mi majka koja je preko dana kod nas, a tu je i svekrva“.

Kako otac nije svakoga dana sa decom, Angelina je morala da gradi autoritet tako što je uvela disciplinu.

„Svako od njih ima obavezu da sredi sopstvene igračke i da samo sebi pere ruke, lice i zube. Dvoje starije ide do prodavnice za hleb i mleko, ili do apoteke, a Jovana je zadužena da mi pomaže oko bebe, da prinese pampers, kremu i slično. To ne znači da je ne mazim svoju decu. Naprotiv, ali red se mora znati jer na taj način ne olakšavam posao sebi već njih pripremam od malih nogu za život“, objašnjava.

Ova porodica neretko izaziva čuđenje u društvu, na ulici, u trgovinama…

„Kod nas je nekako običaj da se jedno rodi, za drugo se aplaudira, za treće se podižu obrve, a za četvrto već nema uzdržavanja nego se odmah pita: Šta će ti tolika deca?. Kako da ljudima objasnim lepotu velike porodice, radost i toplinu koju ti pružaju ta deca, a svako od njih je ličnost za sebe“, pita se i ujedno objašnajva.

Svesna je, kaže, da deca brzo rastu i da već za tri godine može aktivno da se uključi u posao svog supruga, kome sada pomaže svekar.

„Za karijeru nikada nije kasno, za decu jeste“, zaključuje Angelina Prokopović koja je rasla sa bratom i uvek želela da ima sestru, zapravo, veliku porodicu.

Jugmedia i po okončanju projekta „Kolevka“ nastavlja da afirmiše roditeljstvo i višečlane porodice pridružujući se akciji povećanja nataliteta u Srbiji