Sagnuti pred  lažnim duhom vremena, ljudi kao da puze pred njim. Za objašnjenje ljudskog ponašanja kao da više i ne treba gledati dalje od ljubavi prema novcu. Samo pratite njegov trag. Mnogi su se jednostavno prodali, a možda i nisu imalo bilo šta drugo što bi ponudili, da bi živeli.

U najkraćem, mnogi  ljudi obožavaju  i ljube novac.

Poljubac je i Isusa odao.

Stanite uz onoga koga vam zdrav razum pokazuje. Stanite uz onoga ko je živ  u sadašnjosti, ko gospodari prošlošću i budućnošću, verovali u to ili ne.

Ko su oni?

Patriote ne priznaju one koji gospodare i ne preziru one koji robuju. Oni traže samo čoveka, i one koje više cene, nisu oni koji imaju više para. Za njih je čovek sa dna lestvice isti kao onaj ko se domogao vrha,  na maglovitom dnu. Društvena pravda za njih ne postoji ako je zasnovana na načelima surove sile i mržnje. Za njih uvek ima vremena, ne štede ga, kad istina treba da preživi. Oni ne žele lažne vrednosti da predstave kao prave.

Apstraktna, teorijska pitanja uvek su iza problema svakodnevnog života. Ne nameću vam koga da sledite, kakvu praksu da sprovodite, kroz kakvu dnevnu aktivnost da prolazite. Ne žele da budu vođe. Ima dovoljno vođa u ovoj zemlji, i zaista, nisu vredni toga.

Imamo političke vođe, religijske vođe, velike vođe i male vođe. Bez namere su da uče bilo koga, govore nam kao stari prijatelji.

Šta smo od njih naučili?

Još uvek smo vrlo slabo obrazovani, još uvek varvari.Tako lako partijska mržnja zbog toga buja i razara sve.Vidimo kako su ponovo  uspeli da zavade braću,  u istoj državi. Na međunarodnom polju stanje je još gore. Tačnije ne može biti gore, rat bukti,  ubijaju se međusobno dva slovenska naroda. U ime Boga, u ime kralja, u ime slobode, u ime demokratije. Različiti su povodi, samo je smrt ista.

„Ako nam je još um svež i ideja čista, njihove priče će ostati bljutave i manjkave a naši će se zaključci probiti kroz taloge laži, bez obzira kako duboki bili“.

Tako se  izjašnjavaju, onakvi  kakvi su i nije ih briga za bilo koga i bilo šta. Nismo shvatili na vreme, nismo razumeli i sad je situacija takva, kakva je. Sva su predviđanja bila loši putokazi za budućnost. Od društva se ne može napraviti laboratorija, ne postoji društvena fizika .Zato često zalutamo.

Moramo znati da je proces koji rešava ovu krizu  toliko jednostavan, da razum odbija da ga prihvati. Jednog dana, nađu li se pravi ljudi na pravim mestima, stvar će se rešiti za 15 minuta. Prvih deset potrošili bi na međusobno upoznavanje. Bilo  je dobro što smo znali  gde idemo ali je danas ipak važnije da znamo gde smo stigli, i kako da se izbavimo iz ovog mraka.

„Ništa nam više ne štedi energiju nego saznanje da se ništa ne može promeniti.“

Ubitačnija i lukavija  rečenica protiv bilo kakve promene nije do sada smišljena. Ta se misao pojavljuje, sa svojim bezbrojnim varijacijama kod autora koji pripadaju privilegovanim klasama. Naravno da njima ne odgovara nikakva promena. Politički život tada  ustanovljava govore krajnosti i mržnje. Idemo li dalje u tom pravcu nailazimo na one koji su pravi umetnici maltretiranja naroda, postaju  vrlo važni, često  velike figure, rukovodioci.

Ako se usudiš da to saopštiš, ako nisi imao pametnija posla, sudije će te proganjati. Njihovi najgori,  zameniće naše najbolje.

Po njihovim planovima jedina uteha Srbije biće  u tome da će njena propast biti izvršena na pristojan i dopadljiv način. Stvari postaju ozbiljne. Hoćemo li to dozvoliti? Da ili ne?