Postoje zimski dani koji prođu mirno, i oni drugi – kada sneg odluči da napravi komediju.Toga dana u jednom naselju u centru Leskovca šestoro mališana krenulo je da se grudva. Nevina igra, kikot, grudve svuda – dok jedan „precizni strelac“ nije pogodio komšinicu grudvom pravo u glavu.

Žena se pojavila na prozoru brže nego što sneg padne na zemlju i zapretila  – pozvaću policiju! I pozvala je, izleda. Deca, kad su čula reč „policija“, raspala su se u panici kao krhke snežne kugle.

Beže na sve strane!

Na kraju su se sklonila kod jedne žene iz komšiluka, mokri, promrzli i zadihani – kao mala gerilska jedinica u bekstvu.

„Teta, molim vas, sakrijte nas! Zvala je policiju!“, molili su je.

Sedeli su kao na saslušanju, dok je sa njih kapala voda, a rukavice bile tvrde kao daska. I dok su se roditelji raspitivali gde su deca, ona ih je redom sušila fenom, pokušavajući da održi red u maloj „brigadi“.

Strah je kulminirao kad je jedan od dečaka promrmljao: „Mi više nikad nećemo na ulicu… ni po hleba…“.

Drugi odmah dodaje: „Ako nas vode u zatvor, ja sam mali… kako ću da sedim na betonu?“.

Panika ih otrala pravo u ćošak da je došao muž komšinice i pitao: „Zašto kruži policija po naselju“?.

Dvoje odraslih uspeli su da smire decu, pozvali komšinici i izvinili se u njihovo ime i stvar je „legla“.

I taman kad se sve smirilo, a u ušima još odzvanjalo obećanje „komandosa“ da će biti najmirniji građani ove države, izašli su napolje ponovo. Ali sada suvi i – maskirani, da ih komšinica ne prepozna.

Sneg, deca i jedna grudva. Ništa strašno – samo savršena zimska anegdota za pamćenje.