Vlada Srbije raspravljaće o rebalansu budžeta. Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je reč o pozitivnom rebalansu, pošto su zabeleženi prihodi veći za 133 milijarde dinara i da će se predlogom rebalansa taj novac rasporediti na poljoprivredu, zdravstvo, prosvetu, ali i Vojsku Srbije. Istakao je da je cilj da se do 2027. godine prosečna plata poveća na 1.400 evra, a da prosečna penzija i minimalna zarada budu 650 evra.

„Nama je jasan cilj, to je Srbija 2027, da podignemo i plate na 1.400 evra u proseku, penzije na 650 evra, minimalnu zaradu na 650 evra i da podignemo kvalitet infrastrukture, kvalitet života u Srbiji na najviši nivo ikada do te godine. Tako da je svaki rebalans budžeta i svaki budžet koji pravimo usmeren upravo ka tom cilju“, naveo je Mali na RTS-u.

Istakao je da će Vlada danas raspravljati i o Zakonu o finansijskoj pomoći porodicama sa decom, čime će se povećati naknade za prvo, drugo, treće i četvrto dete i važiće za svu decu koja su rođena od 1. januara ove godine.

„Kada je rebalans u pitanju, pozitivan rebalans, dobar rebalans, upravo zbog toga što imamo, verovali ili ne, 133 milijarde dinara veće prihode od planiranih. Ideja nam je da vidimo na koji način da te prihode podelimo ili usmerimo ka onome što nam je u ovom trenutku prioritet“, naglasio je Mali.

Kako je dodao, prihodi nisu slučajni, a srpska ekonomija u prvih šest meseci ove godine zabeležila je rast od 4,3 odsto, čime je, kako je naveo, druga ekonomija u Evropi po stopi rasta.

„Poslednjih šest godina smo među top 5, dakle, raste nam privreda. Imamo izuzetne rezultate i kada je stopa nezaposlenosti u pitanju, 8,2 odsto, dakle u drugom kvartalu ove godine, to je istorijski najniža stopa nezaposlenosti u Srbiji. Poređenja radi, pre samo 12 godina, stopa nezaposlenosti u Srbiji bila je čak 25,9 odsto“, naveo je Mali.

Napomenuo je i da je stopa zaposlenosti 51,4 odsto i da u Srbiji nikada veći broj ljudi nije radio. Kako je naveo, 2.360.000 građana plaća poreze i doprinose.

„U odnosu na prošlu godinu 16 odsto više stranih direktnih investicija“

Govoreći o stranim direktnim investicijama, Siniša Mali je rekao da je u prvih osam meseci 2024. godine zabeleženo 16 odsto više stranih direktnih investicijama nego u istom periodu prošle godine koja je bila rekordna.

„I to sve u uslovima kada kriza i dalje traje. Sada vidite i ovaj potencijalni sukob na Bliskom istoku, konflikt u Ukrajini i dalje traje. Uprkos svemu tome, kada imate jednu Nemačku, koja polako, ali sigurno, ulazi u recesiju, dakle srpska ekonomija dobro ide, dobro guramo i hoćemo na takav način da nastavimo“, naglasio je Mali.

Objasnio je da će, u odnosu na inicijalni budžet, predlogom rebalansa biti predviđeno 18 milijardi dinara više za poljoprivredu, čime će sa 137 milijardi dinara izdvajanja za poljoprivredu biti na oko 7,3 odsto ukupnog budžeta.

Mali je najavio da će se povećati i izdvajanja za zdravstvo i za prosvetu, ali i za Vojsku Srbije, s obzirom na nabavku novih „rafala“.

„Izdvajamo ono što smo više zaradili. Pozitivan, razvojni rebalans. Nijednu investiciju nismo zaustavili. Izdvojili smo dodatni novac za završetak brze pruge od Novog Sada do Subotice, za sve ostale auto-puteve, brze saobraćajnice, bolnice, škole, sve što gradimo, dakle dovoljno novca da se sve završi ove godine, kao što je planirano“, istakao je Siniša Mali.

Dodao je da rebalans budžeta, na neki način, jeste uvod u budžet za sledeću godinu i da će se taj predlog pred poslanicima naći do kraja novembra.

„Uprkos toj velikoj krizi koja i dalje traje u svetu, potencijalnim novim krizama, kao što vidite, imamo stabilan budžet, imamo jasne ciljeve, udeo javnog duga u BDP-u 49,8 odsto, dakle ispod 50 odsto, daleko ispod nivoa Mastrihta od 60 odsto, daleko ispod nivoa evrozone koji je 89 odsto“, istakao je Mali.

Kako je naveo, jutros je proverio stanje u trezoru i video da iznosi 718 milijardi dinara.

„Dakle, potpuno smo likvidni, sve svoje obaveze ispunjavamo u dinar i u dan, tako da s te strane građani Srbije ne treba da brinu, ali ono što želimo, naravno, jeste da svaki višak novca koji zaradimo, svaki dodatni prihod koji imamo, kao što je sada slučaj, iskoristimo za prioritete koji su pred nama“, naglasio je Mali.
„Sa povećanjem od 10,9 odsto idemo na prosečnu penziju od 435 evra“

Istakao je da će minimalna zarada biti povećana za 13,7 odsto, odnosno sa 404 na 457 evra, čime je minimalna zarada izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom.

„Što se penzija tiče, uspeli smo da nađemo rešenje za molbu predsednika Vučića, dakle, povećanje penzija, da znaju naši najstariji sugrađani, idemo sa povećanjem od 10,9 odsto, tako da nastavljamo sa dvocifrenim povećaem penzija iz godine u godinu. Ono što je veoma važno, već danas je prosečna penzija oko 390 evra, sa ovim povećanjem idemo na 435 evra“, rekao je Mali.