Članovi Asocijacije malinara Srbije nisu sklopili ugovore o osiguranju malinjaka nezadovoljni uslovima koje nude osiguravajuća društva, i očekuju pomoć Narodne banke Srbije (NBS), izjavio je za Tanjug predsednik Asocijacije Dobrivoje Radović.

„Nikakav dogovor za sada nije postignut sa osiguravajućim kućama o uslovima osiguranja malinjaka ove godine od mraza, grada i ostalih elementarnih nepogoda. U februaru mesecu krećenulo je potpisivanje ugovora prvo za mraz, ne samo na malinu nego na svo voće u Srbiji, i mi smo tu naišli na jedan ogroman problem da se potpisuju ugovori u februaru, a da polisa osiguranja od mraza važi od 4. aprila“ rekao je Radović i dodao da je  to jedan od razloga što je do sada manje od jedan odsto članova Asocijacije osigurao svoje malinjake.

Radović je pohvalio Ministarstvo poljorivrede koje je izašlo u susret proizvođačima i izmenilo pravilnik po kome su državne refundacije sa polise osiguranja povećane na 70 procenata njihove vrednosti i što je sugerisalo osiguravačima da polise važe do 1. marta.

„Međutim, pojedine osiguravajuće kuće i dalje sklapaju ugovore iako je mart sa važenjem od od 4. aprila. Mi smo uputili dopis Narodnoj banci i očekujemo sastanak sa guvernerkom da vidimo da li su te inostrane kompanije došle samo da bi uzimale porfit do koga im je stalo“, rekao je Radović.

Prvi znak da se ovo dešava, dodaje on dali su članovi Asocijacije iz Leskovca i Ražnja, jer su osiguravači najpre obišli taj kraj zbog toga što tamo ranije počinje period vegetacije.

„Kad su nam javili da polisa važi od aprila mi smo reagovali 10. ili 11. februara, i već 13. smo imali sastanak u Ministartvu poljoprivrede, koje je uradilo izmenu pravilnika i dalo preporuku da polisa važi od 1. marta, Mislim da je sada vrlo bitan sastanak u NBS-u i da će dosta tih osiguravajućih kuća, koje ne budu radile po pravilniku izgubiti licencu“, smatra Radović.

Naglasio je da problema ima i kada se radi o osiguranju useva od grada i drugih elementarnih nepogoda, jer agenti osiguravača, kaže Radović kasno izlaze na teren, kada su vlasnici plantaža veće delimično sanirali štetu.

„Što se tiče grada, požara, oluje, imamo isto problem niz godina unazad. Danas prijavite štetu od grada ili oluje, a oni izađu petnaestog ili dvadesetog dana. Vi da biste obradili svoju plantažu, morate primeniti agrotehničke mere, i za tih 15 dana je vratite 20 odsto u prvobitno stanje, ako vam je šteta bila 50 odsto. A oni znajući za to, dolaze tada i kažu navodno imali ste 10 odsto štete ili ispod toga“, tvrdi Radović.

On je ocenio da NBS kao institucija koja nadzire rad osiguravajućih društava treba da reaguje kako se ne bi ponovo dogodilo da mali broj malinara osigura useve uprkos izdašnoj državnoj subvenciji.

„Po pravilniku osiguravač mora da proceni štetu najkasnije petog dana od njenog nastanka, a da se do desetog dana isplati šteta“, napominje predsednik Asocijacije malinara Srbije.

Radović upozorava na još jednu pojavu koja utiče na visinu isplaćene štete u slučaju nepogoda.

On kaže da agenti osiguravajućih društava nude proizvođačima da se u ugovoru navede niža klasa zemlje na kojoj su zasadi malina, kako bi platili manji iznos polise i napominje da to kasnije može znatno umanjiti i visinu odštete ukoliko usevi stradaju u nevremenu.

„Osiguravači pišu da je sedma klasa zemljišta umesto četvrte da bi polisa manje koštala, ali ako se desi nepogoda, procene znatno manju štetu, jer na sedmoj klasi prinosi su manji“, navodi Radović.

Na pitanje zašto malinari pristaju na tu manipulaciju, on odgovara da „ne čitaju svi ugovore“, i da zbog toga Asocijacija mora da upozorava proizvođače i nadležne institucije.

Radović je zaključio da je Ministarstvo uradilo svoj deo posla i apelovao na NBS da i ona pomogne, dodavši kako će u suprotnom Asocijacija da se obrati predsedniku Republike.