Čim se rodio, majka ga je ostavila. Otišla je kada je čula da ima hemofiliju — ne osvrnuvši se. Nije mu dala ni ime. Prepustila ga je sudbini. Ostao je sam, ne znajući. Iz Beograda je prebačen na Odeljenje pedijatrije u Opštoj bolnici Leskovac.

Bilo je to pre godinu dana. Tada su sestre prigrlile malog Gabrijela i ne ispuštaju ga iz ruku. Zavolele su ga.

Pre nekoliko dana priredile su slavlje za njegov prvi rođendan, u igraonici ovog odeljenja – slavlje kakvo se ne pamti u ovoj zdravstvenoj ustanovi.

„Spremile su mu prelepu tortu. Bio je srećan, dušica mala. Napravile su rođendansku atmosferu, kupile mu poklone. Došla su i druga deca. Bilo je dirljivo i lepo“, priča jedna od sestara sa tog odeljenja i žali što ona nije mogla da prisustvuje.

Sve su to učinile najmlađe sestre, one pod ugovorom ili one koje još nemaju decu. Nije to bilo slavlje iz računa, već iz želje i ljubavi koju osećaju prema malom nestašku.

„On je jedan slatkiš. Divna beba, navikla na društvo, na galamu, na plač druge dece koja samo tu dođu i prođu, odu svojim kućama – a on nama ostane kao uteha. Ali oseća da ga volimo. Ume da nas zagrli, da se priljubi. Već je progovorio. Prve reči su mu bile – baba i tata“.

Mnoge su majke ovde ostavljale svoju decu. Dešavalo se da ostanu i po dve godine, dok im nadležna služba ne pronađe novi dom. Za Gabrijela je bila zainteresovana jedna porodica iz Švajcarske, zapravo iz Srbije, ali naša sagovornica ne zna dokle je taj proces stigao.

„On neće zapamtiti svoj prvi rođendan, ali će, i kada bude veliki dečko, negde duboko osećati toplinu koju mu pružamo svim našim srcima“, uverena je sagovornica Jugmedie.

Kako god bilo, i koliko god se čekalo na usvojitelja, jedno je sigurno: malom Gabrijelu dečje odeljenje u leskovačkoj bolnici biće dom dok ne stignu oni koje čeka.